Јерусалим, престоница две државе

Шефови дипломатија земаља чланица Европске уније позвали су на преговоре о статусу Јерусалима, нагласивши да треба наћи начин да тај град постане престоница две државе, Израела и будуће палестинске државе.

Да би било истинског мира, мора се наћи начин да се кроз преговоре реши статус Јерусалима као главног града две државе, сложили су се данас министри спољних послова ЕУ.

Шведска, која тренутно председава блоком од 27 земаља, прошле недеље је представила нацрт документа којим се подржава подела Јерусалима и признаје источни део тог града као главни у будућој палестинској држави.

Израел се том документу оштро успротивио, упозоривши да би такав став могао нанети штету улози ЕУ као посредника у блискоисточном мировном процесу. Министарство спољних послова Израела истиче да резолуција ЕУ игнорише став Палестинаца да не желе да се врате за преговарачки сто.

"Жалимо што је ЕУ усвојила такав текст, који иако не садржи ништа ново, не доприноси овој ствари", наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Израела.

Абед Рабо, помоћник палестинског председника Махмуда Абаса, поздравио је усвајање документа у Бриселу као "добар начин да се крене озбиљно са преговорима".

Свети град за три религије

Статус Јерусалима, светог града за три религије, осетљиво је питање за Израел, који сматра да ће тај град остати заувек под његовим суверенитетом.

Палестинци, међутим, желе да источни део Јерусалима, који је Израел освојио у рату 1967. године и касније анектирао, буде главни град њихове будуће државе.

Министри иностраних послова ЕУ разговарали су о предлогу да се Јерусалим призна као главни град обе државе. Иако је, у данас усвојеној резолуцији ЕУ, изостављен део у коме се помиње да источни Јерусалим треба да буде претоница државе Палестине, подвлачи се да Унија неће признати унилатерлану израелску анексију тог дела града.

У саопштењу, са састанка министара у Бриселу, наводи се да ЕУ неће признати никакве промене граница пре 1967, укључујући и оно што се односи на Јерусалим. Ту се мисли на шестодневни рат, када је Јерусалим освојен заједно са Западном обалом од Јордана.

"Ако желимо прави мир, мора се наћи решење за статус Јерусалима као будуће престонице две државе", истичу министри спољних послова ЕУ.

У документу се такође позива на оснивање палестинске државе која би се састојала из Западне обале, појаса Газе и (источног) Јерусалима.

Решење захтева регионални приступ

Многи министри ЕУ су унапред наговестили подршку нацрту саопштења, али су неки рекли да оно не би смело да подрије напоре да се обнове мировни преговори нити удаље иједну страну.

"Ја заиста не разумем зашто Израел не прихвати да се Палестина састоји од Западне обале, Газе и источног Јерусалима", рекао је новинарима шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн, нагласивши да "Израелци имају право да живе у Израелу и Палестинци имају право да живе у Палестини".

Министар иностраних послова Финске Александар Стаб је рекао да ЕУ мора афирмисати свој став о Јеруслаиму, инистирајући да Израел не сме да обнови изградњу насеља на окупираној Западној обали.

Израелске власти су недавно објавиле десетомесечни мораторијум на подизање нових домова за Јевреје у тим насељима. Мораторјум се, међутим, не односи на источни, махом арапски део града. Европски министри су тај потез означили кораком у добром правцу, истичући да свеобухватно решење израелско-арапског сукоба захтева регионални приступ.

У источном Јерусалиму се налазе највеће светиње јеврејске, исламске и хришћанске заједнице. Најпознатије међу њима су Зид плача, најсветије место у јудаизму, и џамија Ал Акса, трећа исламска светиња по значају.

Статус Јерусалима, уз будућу линију разграничења између два народа и судбину палестинских избеглица, представља један од нејекплозивнијих извора сукоба између Јевреја и Палестинаца.