Вашингтон спреман за Копенхаген

Влада Сједињених Америчких Држава коначно је прогласила да гасови који изазивају ефекат "стаклене баште" угрожавају здравље америчких грађана и да морају потпасти под законску регулативу.

То значи да председник Барак Обама сада може да нареди смањење емисије штетних гасова без потребе да за то добије и подршку Сената америчког Конгреса у којем је тренутно блокиран предлог закона о климатским променама.

Таква одлука, коју је после низа владиних истраживања донела Агенција за заштиту животне средине, омогућава САД да на Светском климатском самиту у Копенхагену, који је почео у понедељак, могу да тврде како предузимају енергичне мере у борби против глобалног отопљавања, оценио Би-Би-Си.

Америчка влада жели да регулише емисију штетних гасова из аутомобила, термоелектрана и фабрика, што би, коначно, потпало под законску регулативу о чистом ваздуху, пренеле су агенције.

Ипак, и даље у САД има противника који упозоравају да ће се као резултат нових владиних мера појавити превише нових прописа због којих ће људи остајати без посла, а цене енергената расти.

Многе земље пажљиво прате шта ће урадити Вашингтон, кажу аналитичари упозораваајући да ће Обама завршити свој посао на том плану тек када домаће институције у Конгресу прихвате оно на шта се његова администрација обавеже пред светом.

Одлука у последњем тренутку

Америчка решеност да се приступи регулисању емисије штетних гасова избила је у жижу пажње у време када је у данској престоници Копенхагену почела одлучујућа светска конференција о климатским променама, коју су организовале Уједињене нације.

У Копенхагену ће делегације 192 земље покушати да се договоре о новом споразуму, односно да се усагласе које су мере обавезујуће за њих у оквиру борбе против климатских промена и загађења атмосфере.

"До краја овог скупа морамо бити у стању да вратимо свету оно што нам је данас и овде поверио: наду у бољу будућност", рекао је дански премијер Ларс Леке Расмусен, домаћин самита.

Очекује се да на скупу у Копенхагену буде усаглашен нов споразум који би био замена за досадашњи Протокол из Кјота, који је потписан у оквиру Конвенције УН о климатским променама, с циљем смањивања емисије гасова који изазивају ефекат "стаклене баште".

Протоколом из Кјота је обухваћено прецизно шест штетних гасова на чије су се смањење испуштања у атмосферу обавезали потписници.

Није спорно да је глобално отопљавање, односно убрзани раст просечне температуре на Земљи, последица људског фактора", нагласио је у Копенхагену, у свом уводном говору Реџендра Пачаури, шеф комисије УН, састављене од еколошких и климатских стручњака.

Научна комисија УН је препоручила да развијене земље смање емисију штетних гасова између 20 - 40 одсто до 2020. године да биле избегнути: катастрофално повећање нивоа мора, разорне олује и суше, уопште, поремећаји климе у свету.

Ипак, и даље постоје два блока земаља и њихови различити приступи решавању проблема глобалног отопљавања. Земље у развоју инсистирају на томе да индустријализоване државе пред себе поставе још више циљеве за смањење емисије штетних гасова и обавежу се да ће испунити обећања и у односу на новчана давања за спас планете.

Циљ ЕУ је да оствари веће смањење количине штетних гасова које испушта у атмосферу у односу на већину других развијених индустријских земаља.

Лидери ЕУ су обећали да ће, уместо за 20 одсто у односу на ниво из 1990. године, смањити количину штетних гасова за 30 одсто.

Жеља у ЕУ је да се до 2050. године прекине испуштање већине штетних гасова, а постављени циљ је прекид испуштања 95 одсто гасова који данас одлазе у атмосферу.

У САД разматрају много мање смањење емисије штетних гасова - од 17 одсто у односу на стање 2005. године - иако на ту земљу, по глави становника, отпада двоструко већа емисија штетних гасова у поређењу са европских земљама.

Уочи конференције у Копенхагену, Би-Би-Ци је објавио резултате истраживања према којем владе земаља широм света имају подршку 60 одсто популације да потроше више новца како би се ухватиле у коштац с овим проблемом.