Да ли се Фејсбук претвара у Фејкбук?

Интернетом још кружи објава организације "Реконкиста нордшвабен" с почетка априла, под насловом Зелени аутентично почињу изборну борбу за Европски парламент 2019.

Испод наслова је фотографија просторија странке Зелених у Донауверту на коју су налепљени плакати са слоганима Борити се против нациста свим средствима и Смрт белом немачком човјеку.

Наравно, ради се о злонамерној, намештеној фотографији чији циљ је да се оцрни немачка странка Зелених. Плакати су уклоњени већ исте вечери али слика се још може наћи на интернету.

Али ако желите да проследите ову објаву другим корисницима на Фејсбуку, добићете упозорење да "Коректив и дпа-Фактенчек сумњају у тачност" ове информације. ДПА је скраћеница за Дојче прес агентур, најзначајнију новинску агенцију у Немачкој.

Ова агенција је само једна од око 40 организација које се баве провером сумњивих садржаја на друштвеним мрежама у Европи.

Фејсбук ипак учи на својим грешкама

Фотографија изборног штаба Зелених је само један од многих примера циљаног ширења неистина са сврхом да се промене политички ставови. Још се не зна колико је таква пропаганда ефикасна. Међутим, чак и ако само мали број бирача промени став због лажних вести, то би могло да има велики утицај на исход предстојећих избора за Европски парламент.

Број корисника Фејсбука осцилира у Европи, али ова друштвена мрежа је и даље важна платформа за размену мишљења. Семјон Ренс, један од менаџера Фејсбука за Немачку, Аустрију и Швајцарску признаје да је његова фирма касно схватила да постоји опасност.

"Ми смо 2016. код председничких избора у САД лоше кренули с том темом", каже Ренс. 

То је показао и извештај посебног истражитеља ФБИ Роберта Малера у коме се тврди да су Руси преко разних канала, укључујући и огранизацију "Internet Research Agency" (ИРА) систематски ширили неистине како би допринели победи Доналда Трумпа.

На трибини о лажним вестима у Хамбургу, Семјон Ренс је покушао да увери друге учеснике да је Фејсбук у међувремену предузео значајне кораке и задужио велики број сарадника да ради на том проблему.

Међутим, проблем је што су им потребни поуздани партнери на локалу, а њих није лако наћи чак ни у свим државама Европске уније. Немачка је ту донекле изузетак јер се немачка Савезна канцеларија за сигурност у информатичкој техници брзо одазвала позиву Фејсбука.

Како доћи до правих података?

Додатна компликација је што је Европска унија много сложенија од САД: ако ништа друго, тамо од Пацифика до Атлантика у свим савезним државама практично владају исти прописи код избора.

"Ми ту (у Европи) имамо посла са потпуно различитим изборним законима у 28 држава чланица", жали се Ренс.

Тако је и испало да је тек пар недеља уочи избора покренута такозвана "Библиотека пропаганде" – пројекат који корисницима показује која политичка странка или групација стоји иза одређеног политичког огласа, и колико је за ту рекламу плаћено.

"То је корак у правом смјеру", сматра Александер Зенгерлауб из фондације Нова одговорност из Берлина. "Веома смо знатижељни да видимо како ће то функционисати".

Али и ту има проблема: плаћени огласи политичких странака су само једна од многобројних политичких категорија на друштвеним мрежама. Приступ је ограничен за већину тих категорија.

Додуше, одређене адресе за које се верује да шире нетачне информације се могу појединачно анализирати, али Зенгерлауб сматра како то ни у ком случају није довољно.

"Код кампања дезинформација често уопште није јасно ко то тачно шири ту лаж и која је њихова стварна порука", каже Зенгерлауб.

Он тражи да истражитељи добију неограничен приступ свим објављеним порукама како би се из тих података могле добити квалитетне информације.

У сусрет изборима "затворених очију"

Овакав захтев је разумљив, али нас у пракси може одвести у нежељеном смеру. Јер управо то је била метода сада злогласне фирме "Кембриџ Аналитика" која је циљано утицала на политички став корисника.

Фејсбук је онда свима затворио приступ тим информацијама. Семјон Ренс каже да је приступ сад већ поново дозвољен, али само за одређене научнике и истраживања. Ипак, није још увек јасно ко су ти научници па се Зенгерлауб жали да "летимо и према европским изборима затворених очију."

Фејсбук контролише још две популарне друштвене мреже: Инстаграм и Воцап (Whatsapp). На Воцап мобилној апликацији још је теже пратити ширење неистина.

"Ова платформа је шифрирана од почетка до краја, то значи и да подаци нису сачувани код Фејсбука", каже Ренс.

Али ту већ долазимо до принципа – шта је важније, зауставити неистине или чувати приватност грађана? Ту није лако наћи праву равнотежу, иако у случају Воцапа то није толико важно за европске изборе.

На изборима у Бразилу је та платформа играла велику улогу, али на европском тлу она није толико раширена. Уз то је руководство Воцапа већ увело мере којима се ограничава прослеђивање порука, да би се спречило неконтролисано ширење лажних вести.

Трка правих медија са интернетом

На крају се поставља питање – ко то заправо шири неистините информације. Најчешће лажне вести долазе са лажних профила корисника, а представник Фејсбука Семјон Ренс тврди да се такви корисници стално бришу и уклањају. Али проблем је и у томе што све већи број људи жели да остане "невидљиво" на интернету и не верује да ће Фејсбук чувати њихов прави идентитет.

Ту су и тролови и хакери који раде за неке државе или службе којима је у интересу да шире дезинформације. Нажалост, извор неистина су све чешће и они "прави" медији који практикују лоше новинарство.

У напору да буду бржи чак и од друштвених мрежа, класични медији све чешће "заборављају" да озбиљно провере информације којима располажу. Уз то постоје и сасвим намерне и конкретне дезинформације које служе државној пропаганди. У ту категорију спадају, на пример, и антисемитски и антиевропски плакати мађарског премијера Орбана.

Нема замене за укључен мозак

Нажалост, за оваквим тактикама посежу и иницијативе и странке од којих се може очекивати поштен однос са јавношћу. Недавно је у Баварској покренута иницијатива да се одржи референдум о очувању животињских врста.

У првом плану кампање била је тврдња да пчелама прети истребљење. У стварности, иако су многи инсекти и друге животиње угрожене, пчелама иде релативно добро. Како год било, заговорници референдума однели су убедљиву победу.

Закључак може бити само један: без обзира на то коју информацију добили и одакле она потиче, увек треба добро размислити о њој. И то без обзира на то да ли ту информацију добијамо на друштвеним мрежама или у "стварном" животу.