Ко ће формирати следећу владу у Шпанији

Највећа енигма била је колико ће гласова освојити Вокс, ултрадесничарска партија основана 2013. године, али која до сада није имала ниједног посланика у шпанском парламенту.

Анкете су говориле да постоји могућност да освоје чак 50 посланичких места, а освојили су 24. 

У моменту када у Европи, и многим другим земљама у свету, расте број присталица ултрадеснице, Шпанија је успела да буде изузетак. Шта се заправо десило?

Најлошији резултат Рахојеве странке у историји 

Можда највеће изненађење на овим изборима био је најмањи број освојених гласова до сада (Рахојеве) Народне странке (ПП), која је са 137 пала на 66 посланика, у Баскији чак на нула (Вокс и странка Грађана (Сијудаданос) – такође нула), а у Каталонији на један.

То се приписује различитим узроцима: огромна корупција странке у прошлости, лоше решавање проблема Каталоније, недостатак доброг лидера (садашњи лидер Пабло Касадо није имао одобрење многих гласача), гласови најрадикалнијих десничара из странке отишли су Воксу, а гласови либералнијих отишли су странци Грађана.

Та странка (Сијудаданос) премашила је очекивања, анкете су предвиђале максимално 42 места, а они су освојили 57.

Да нису заснивали целу своју кампању на критиковању социјалиста, на тврдњи да "ће избацити Санчеза са власти" и да "никада неће ступити у коалицију са њим", сада би могли заједно да оформе владу.

У овом моменту постоји велики притисак од стране спољних (економских) чинилаца да се та коалиција оствари, али шта ће онда бити са доследношћу и принципима? Видећемо.

Социјалисти тврде да би да владају сами 

Што се (убедљивог) победника тиче, социјалисти су у целој кампањи инсистирали на мобилизацији, кључно је било да нико не остане код куће и да што већи број грађања изађе на изборе, како десница или "десничарски трио" (Народна странка, Вокс и странка Грађана) у коалицији не би дошао на власт, као што су то учинили у децембру 2018. у регионалној влади у Андалузији. 

Сада се поставља питање са ким ће владати.

Тренутно, њихова стратегија у том смислу јесте да тврде да ће владати сами.

То се објашњава делимично чињеницом да се 26. маја одржавају локални и европски избори, тако да до тада сигурно нећемо имати званичне преговоре о будућој влади.

Међу реалним опцијама, поред већ поменуте и мало вероватне коалиције са странком Грађана, говори се такође о коалицији са Унидас подемос, левичарском странком која је освојила 42 посланичка места (имала је 71 на претходним изборима).

У том случају, требала би им подршка још неких странака, могуће каталонских сепаратиста (Каталонска републиканска левица – ЕРЦ), или можда Баскијске националне партије (ПНВ), као и још неких странака које су освојиле од једног до три посланичка места.

У крајњем случају, уколико не добију апсолутну већину у првом гласању у парламенту, на другом гласању било би довољно да се неке од поменутих странак уздрже и имали бисмо владу.

У сваком случају, знаћемо после 26. маја. Наставиће се...

Миљана Мићовић, експерт за политичку комуникацију у Мадриду