Од Регана, преко Шварценегера до Зеленског

Уместо на даскама које живот значе, последњих година све више глумаца своју улогу налази на политичкој сцени. Да ли им природни дар, овладавање глумачком и вештином говора помажу да лакше допру до срца бирача и њихових жеља или сматрају потребом да се као популарни у народу, у деликатним тренуцима за земљу, друштвено и политички ангажују.

Претеча савремених токова је холивудски глумац Роналд Реган, који је успешно био на челу Сједињених Држава током два мандата, од 1981. до 1988. године.

Са британском премијерком Маргарет Тачер отпочео је процес неолиберализма и покренуо програм познат као "Рат звезда".

Тридесет година касније, засићени политичарима, светским финансијским и неолибералним институцијама које нису показале милост према потребама обичног човека, грађани су се окренули у политици потпуно новим, али познатим лицима.

Захтевом за достојанство свих људи, глумац – комичар Пепе Грило винуо се у политички врх Италије, а његов Покрет пет звездица на изборима прошле године постала је појединачно најјача странка у Италији. Позната је и по мобилизацији људи преко друштвених мрежа.

Од комедије до политике путовао је и новоизабрани председник Украјине Володимир Зеленски. Без трунке политичког искуства, глумио је у серији председника Украјине и ту функцију преузео у стварном животу.

А она није мала и подразумева значајна овлашћења у области безбедности, одбране и спољних послова. Његову кампању су обележили раскошни онлајн огласи и испади смишљени да би привукли пажњу.

Истакнути глумац и политичар је и бивши гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер.

И код нас су глумци заузимали даске које политику значе, као лидери опозиционих покрета, министри и градски секретари за културу, или су својим ставовима обликовали јавно мњење. Чињеница је да је кроз историју област културе била веома блиска са влашћу, а културни посленици су одатле црпели привилегије за лични и професионални статус.

Глумци су свесни да су део светског тренда транспарентности политике до границе ријалити програма. Остаје питање колико је садашња светска плејада глумаца-политичара способна да руководи државним пословима на дужи рок, пошто су за то потребне високе школе управљања попут америчког Харварда или француске Ене. Политика није само вештина владања, већ и знања. Јер, ни живот није илузија, већ стварност.