Година бурних промена у Европској унији

Многи председници парламената Европске уније окупили су се на дводневном састанку у Бечу сазваном са циљем дефинисања одговора на изазове који стоје пред ЕУ.

Председник Бундестага Волфганг Шојбле упозорио је да би 2019. година могла представљати преломну годину за ЕУ, па Унија мора управо сада да покаже да је у стању да превлада проблеме.

Истакао је да најновија истраживања показују да 72 одсто становника ЕУ позитивно гледа на Унију, а две трећине мисли да од Уније да имају користи.

"Тако добрих резултата није било још од 2003. годин, али сада се поставља питање способности тела ЕУ да решавају проблеме", рекао је челник Бундестага.

Упозорио је да институције попут Европског парламента још нису довољно добро прихваћене, а велика обећања нису дала резултат.

Стога су национални парламенти и даље важан канал комуникације са телима ЕУ, а Унија опет може само заједничким деловањем да решава питања попут климатских промена.

Председник Бундестага сматра да су заједничка одбрана и безбедност нужни за опстанак ЕУ.

"Верујем да је нужна заједничка сигурносна и одбрамбена политика. Морамо преузети више одговорности за нашу сигурност и сигурност суседних подручја", рекао је Шојбле и додао да ескалација кризе у Либији показује колики је проблем изостанак такве политике.

Шојбле је рекао и да је нужно проширити подручја сарадње и интеграцију националних војски, а ако се одлуке претворе у политичку акцију успеће у супротстављању националистима, популистима и демагозима, пренела је Хина.

Редефинисати Европу

Жерар Ларше, председник француског Сената, оценио је да "морамо редефинисати Европу и оценити колико је она ефикасна".

"Наши грађани желе Европску унију која их пре свега штити", рекао је Ларше додајући да је стога нужно реформисати Даблински и Шенгенски споразум, као и европску политику азила.

Анкие Броекерс-Кнол, преседница Сената у парламенту Холандије, сагласила се да ће ова година донети бурне промене и то не само због Брегзита.

"У сложеном свету ниједна држава сама не може да се избори с питањима каква су тероризам и климатске промене", рекла је Броекерс-Кнол, али је додала да лично не подржава идеју фередарлне Европе, него уније народа и држава.

Њен је став да су грађани унутар ЕУ забринути због губитка националног идентитета, а политичари имају обвезу да на то одговарају па су национални парламенти као њихов глас идеална веза држава-чланица и саме Уније.

Марек Кухћински, председник парламента Пољске, оценио је да рецепата за будућност има и у прошлости посебно у светлу суочавања с питањем заједничког идентитета који не треба бити темељен само на економским и институционалним основама одвојено од друштвене свести.

"Европа има своје корене и они говоре о томе да мора постојати узајамно поштовање. Нужна су таква решења којима ћемо ојачати заједнички европски идентитет", рекао је председник Сејма.