Нема више притвора "на хлебу и води" у америчкој морнарици

Иако звучи као сцена из филмова о пиратима, капетани америчких бојних бродова све до 31. децембра имају право да користе тај древни начин кажњавања проблематичних морнара и могу слободно да га примењују.

За који дан, међутим, све то одлази у историју, пошто 1. јануара на снагу ступа закон, донет 2016. године, којим се та могућност укида.

Та мера се досад активно примењивала, пише Њујорк тајмс и подсећа да је прошле године један разарач америчке Пацифичке флоте добио надимак "Хлеб и вода", због сувише честог коришћења такве казне чак и за најмање преступе.

И док су многи у морнарици срећни због те промене, неки жале за таквом, како сматрају, брзом и ефикасном мером.

Циљ преплашити децу

Капетан Кевин Ајер, који је до пензионисања 2009. године редовно примењивао такво кажњавање, каже да је та мера служила "само да би се деца понекад преплашила".

Али све је више официра који је сматрају контрапродуктивним.

Капетан Скот Тејт каже да је, када се прикључио војсци, мислио да је прича о казни "на хлебу и води" само морнарска шала, да би онда схватио да је то допуштено. Тврди да он није никада наредио тако нешто.

"Уколико је неком младом морнару потребна васпитна мера, уместо притвора, наредим му да напише текст о делима писаца као што су Патрик Хенри или Ајн Ранд. Неки људи морају да размисле о свом карактеру и последицама својих акција, али не желим да то има утицај на њихову радну биографију и угрози им шансе за унапређење", рекао је Тејт.

Британци напустили ову праксу крајем 19. века 

Притвор у потпалубљу само на хлебу и води Американци су преузели од Британаца, који су, међутим, ту праксу напустили још далеке 1891. године.

Такав начин кажњавања преживео је толико дуго јер је, док је за крупне прекршаје надлежно војно правосуђе, капетанима пружио могућност да, док је брод на пучини, далеко од полиције, судова и затвора на копну, брзо разреше проблеме недисциплине.

Пре тога је, до средине 19. века, било дозвољено и бичевање као казна, па су "хлеб и вода" сматрани хуманом алтернативом, иако је такав притвор некада могао трајати и 30 дана, а кривци су добијали и окове.

Постојећи прописи, који одбројавају последње дане, дозвољавају само три дана притвора, уз неограничену количину и хлеба и воде, и то без окова.

Према речима капетана Ајерса, иако звучи језиво, то и није тако лоше јер, како каже, капетан брода може морнарима да приреди "далеко горе ствари".

Њујорк тајмс подсећа да капетани и даље могу подређенима да нареде додатне обавезе у трајању до 45 дана, забране им напуштање брода до 60 дана, да им снизе чин, као и да им преполове две месечне плате.

Правни стручњаци кажу да напуштање такве праксе неће ослободити војни правни систем свих проблематичних реликата прошлости.

Јуџин Фидел, правник са Јејла, указује да су овлашћења команданата у законским процедурама у војсци и даље јача од независног судства, а да евентуалне жалбе на пресуде могу доћи на Врховни суд само ако се армија са тим сагласи.

"То је заиста архаичан део – наше трупе имају мање права од заточеника у Гвантанаму", констатује Фидел.