Ахтисарију додељена Нобелова награда

Некадашњи председник Финске и дугогодишњи дипломата и мировни посредник Марти Ахтисари (71) примио је Нобелову награду за мир у градској кући Осла.

Церемонији уручивања награде присуствовало је око 1.000 званица међу којима су били и норвешки краљ Харалд и краљица Соња.

Награда, која се састоји од дипломе, медаље и новчаног износа од 10 милиона шведских круна што је око1,23 милиона долара, Ахтисарију је додељена у октобру.

Норвешки Нобелов комитет тада је у образложењу навео да је одлучио да лауреат награде буде Ахтисари "због великих напора које је уложио у решавање међународних конфликата, на више континената и дуже од три деценије".

Марти Ахтисари био је од септембра 1992. до априла 1993. председник Радне групе за БиХ на Међународној конференцији за бившу Југославију, а 1993. је изабран за специјалног представника генералног секретара УН за бившу Југославију.

Ахтисари је био посредник ЕУ у косовском сукобу 1999. године и творац је плана за надгледану независност јужне српске покрајине, који Србија не прихвата а који није прихваћен ни у Савету безбедности.

Ахтисари је, раније, рекао да не постоји "ништа више" од добијања те награде и открио да га је то нагнало да преиспита своју одлуку да се пензионише.

Церемонија у Стокхолму

Комитети за доделу Нобелове награде изабрали су пет Европљана, четири Американца и три Јапанца.

Церемонија додељивања Нобелове награде за мир одржава се у Ослу у Норвешкој, док се награде за медицину, физику, хемију, књижевност и економију додељују у шведској престоници Стокхолму.

Награда за медицину отишла је француским истраживачима Фрасоаз Бар Синуси и Лик Монтењеру за откриће вируса ХИВ-а 1983. године, који деле награду са Немцем Харалдом цур Хаузеном који је добио ту награду због налажења људског папилома вируса, који узрокује рак грлића материце, други најраспрострањенији вид рака код жена.

Јапанац Осаму Шимомура и Американци Мартин Чалфи и Роџер Тсиен деле награду за хемију за откривање и развијање флуоресцентног протеина.

Њихов рад је помогао научницима да прате процесе као што су развој ћелија мозга, раст тумора и ширење ћелија рака.

Јапански научници Макото Кобајаши и Тошихиде Маскава деле награду за физику са Американцем Јоиширо Намбуом за теоретски напредак у објашњавању најмање честице материје.

Намбу (87) је отказао свој пут у Стокхолм из здравствених разлога и награда ће му бути уручена на церемонији у Чикагу.

Француз Жан Мари Гистав Ле Клезио добио је награду за књижевност.

Аутор више од 40 дела укључухући Књигу летова и Пустињу, Ле Клезио је и држављанин Маурицијуса, а проводи већи део свог времена у Албукеркију, у америчкој држави Нови Мексико.

Амерички економиста и колумниста Њујорк тајмса Пол Кругман освојио је Нобелову меморијалну награду за економске науке за анализу тога како велике економије могу да утичу на међународне правилности у трговини.

Ова награда није једна од оригиналних Нобелових награда већ ју је основала Шведска централна банка 1968. у знак сећања на Нобела.

Награде, укључујући новчану награду од 1,2 милиона долара, диплому и златну медаљу, увек се додељују 10. децембра, што је годишњица Нобелове смрти 1896.године.

Шведски индустријалац који је открио динамит умро је у Сан Рему.

Тај италијански град, у знак сећања на чувеног Швеђанина, у Стокхолм сваке године, шаље цвеће за декорисање годишње церемоније доделе награде.