Анкета у Немачкој: Дебакл владајуће коалиције

Колико је Немачка расистичка? То питање је у фокусу посебно када нека конкретна дешавања покрену људе. Ретко када је то било тако страствено, као после повлачења Месута Озила из фудбалске репрезентације Немачке. Фудбалер који од 2013. године игра за лондонски Арсенал, своју одлуку је повезао са оптужбама за расизам на рачун Немачког фудбалског савеза (ДФБ) и његовог председника Рајнхарда Гриндела.

Две трећине Немаца тренутно сматрају да Немачка има велики или чак веома велики проблем са расизмом. То произилази из најновијег испитивања јавног мњења Дојчландтренд, које је телефонски, почетком ове седмице, спровео институт Инфратест димап. Студију о политичком расположењу наручили су немачки јавни сервис АРД и лист Велт.

Пре свега присталице социјалдемократа, Левице и Зелених сматрају да Немачка има велики проблем са расизмом - између 73 и 77 одсто. Са друге стране 62 одсто симпатизера странке Алтернатива за Немачку (АфД) сматра да је то мали или никакав проблем. Већина Немаца страног порекла (68 одсто) сматра да је расизам велики проблем. Истог мишљења је и готово исто број Немаца који немају страно порекло (63 одсто).

Успешна интеграција досељеника према мишљењу испитаника је само питање времена. За људе који већ деценијама живе у Немачкој, 62 одсто испитаника сматрају да су добро или веома добро интегрисани. Када је реч о мигранитима који су последњих година дошли у Немачку, позитивну оцену је дало тек 28 одсто испитаника.

Најважније је здравље

Међутим, расизам, азилантска и избегличка политика, према мишљењу Немаца ни у ком случају нису најважније теме. Уколико се актуелна анкета Дојчландтренд узме као мерило, Немце више заокупљају и брину друге теме. За 69 одсто испитаника, високо горе на листи приоритета је здравствена политика. Разлог је тај да су милиони Немаца упућени на негу, а трошкови су велики и недостаје велики број неговатеља. Већ сада велики број радне снаге долази из иностранства како би се проблем ублажио.

Немци сматрају и да је неопходно посветити се питањима пензионе и социјалне политике (64 одсто), унутрашњој безбедности (55 одсто), климатској политици (52 одсто) и обезбеђивању стамбеног простора који може да се плати (51 одсто). У односу на то, тек 39 одсто испитаника сматра да су азилантска и избегличка политика веома важни. Затим следи и тема дигитализације (28 одсто).

ЦДУ слаби – Афд јача

Класично питање у анкети Дојчландтренд је и за кога би грађани гласали да се у недељу одржавају избори. Резултати нису баш најбољи за немачку канцеларку Ангелу Меркел.

Њена Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) на изборима би, заједно са баварском сестрињском Хришћанско-социјалном унијом (ЦСУ) освојила тек 29 одсто гласова. Унија је тиме први пут у анкети Дојчландтренд пала испод 30 одсто.

Коалициони партнер, Социјалдемократска партија Немачке (СПД) стагнира на 18 одсто. Странке владајуће коалиције заједно би освојиле само 47 одсто гласова, што значи да не би имале већину у Бундестагу.

АфД наставља да јача – десничарске популисте само један одсто гласова дели од СПД (17 одсто). Ојачали су и Зелени (15 одсто), Левица има непромењених девет одсто подршке, док је Странка слободних демократа (ФДП) са седам одсто благо ослабила.

Без обзира на тренутну популарност, све странке би требало да имају у виду један други резултат до којег је дошао институт Инфратест димап: четири петине испитаника сматра да у актуелној политици има превише емоција и да се проблеми не решавају како би требало.

Скоро исти број испитаника (77 одсто) има осећај да екстремни приступи добијају све већу тежину у политичкој дискусији. Осамдесет одсто испитаних се жали на недостатак толеранције према другим мишљењима.