Трамп и Путин, ко ће кога надмудрити у Хелсинкију?

Стручњаци за спољну политику, укључујући неке из Трампове администрације, узменирени су да би на том сусрету, предвиђеном за 16. јул у Хелсинкију Трамп могао да Путину начини уступке, за које, заузврат, неће добити много. 

Њујорк тајмс подсећа да је Трамп само у протеклих неколико недеља затражио да се Русија поново придружи "Групи 7" индустријских држава, да се из његове изјаве да на Криму сви говоре руски могло закључити да пружа легитимитет анексији тог полуострва, као и да наставља да оспорава тврдње да се Москва мешала у америчке изборе 2016.

Трамп верује, пише лист, да саговорника може придобити врстом личне дипломатије која "заобилази" на папиру написане подсетнике, већ се уместо тога заснива на комбинацији ласкања, наговарања и импровизације. 

"Трамп сматра да добар састанак представља позитиван дипломатски успех. То је погрешно, добар састанак је само средство до циља", каже бивши амерички амбасадор у Москви Мајкл Мекфаул.

Мекфаул сматра да ће Путин бити изузетан на састанцима "један на један", пошто је добро обавештен о америчкој спољној политици и решен да то знање употреби. 

Трамп није први амерички председник који је у први план истакао изградњу односа са руским лидерима.

Пре њега то је радио Бил Клинтон са Борисом Јељцином, Џорџ Буш је покушавао са Путином, а Барак Обама са Дмитријем Медведевим. 

Али, само је Трамп од тога направио читаву своју агенду, напомиње Њујорк тајмс. 

Њузвик пише да Путин, "груб и шармантан, хвалисав и ласкав, окретан и одлучан", има далеко више искуства и вештине да са самита у Хелсинкију оде као јачи. 

"Он је мајстор за детаље и веома добар у процењивању саговорника", каже бивши помоћник државног секратара Данијел Фрид. 

Стручњаци кажу да Путин већ има јасну идеју о томе шта жели да добије од Трампа и САД, наводи лист. 

"Путин жели да се врати у узак круг главних светских лидера, он жели да са Трампом и Си Ђинпингом буде тројка, која, не само да има нуклеарно оружје, већ води свет", каже Аријел Коен, из Атлантског савета и додаје: 

"Он жели укидање санкција, признање Крима као дела Русије, жели решење за Украјину и жели да Трамп пристане да Башар ел Асад остане на власти у Сирији". 

Са њим се слаже Алина Пољакова, аналитичар Брукингсове институције, која каже да, на првом састанку, Путин вероватно неће бити директан, већ ће настојати да Трампу изложи руски поглед на свет, како би га уверио да је Русија савезник, а не противник САД. 

Њузвик, међутим, констатује да моћ Конгеса да обликује америчку спољну политику и органичи Трампа значи такође и да су ограничене руске опције са председником САД, без обзира како добар преговарач Путин био.