Америка о верским слободама на Балкану

Током представљања извештаја најављено је да ће 25. и 26. јула Мајк Помпео бити домаћин првог скупа који ће окупити званичнике из целог света, с циљем да се унапреди стање верских слобода.

У извештају објављеном на интернет страници Стејт департмента, подсећа се да су два кључна приоритета Трампове администрације смањење тероризма и повећање економије и да се кроз повећање и побољшање питања стања религијских слобода позитивно утиче на кључне приоритете.

Када се ради о Србији, у извештају се наводи да верске заједнице имају проблем са реституцијом имовине одузете после 1945. године, као и да јеврејска заједница мора да докаже да је бивши власник имовине заплењене током Холокауста.

Тај проблем има и Исламска заједница, чији представници наводе да Агенција за реституцију не жели да реши то питање.

Наводи се и да је на Национални дан верских слобода амерички амбасадор у Србији организовао дебату са члановима шест верских заједница – СПЦ, две Исламске заједнице, Католичке цркве, Јеврејске заједнице, Реформистичке хришћанске цркве – и да су разговарали о проблемима са којима се сусрећу у раду са властима, веронауци у школама и суочавању са секуларизмом.

У извештају се помиње и "ревизија историје у Србији", односно наставак дебате о улози Милана Недића, као и да је Виши суд у Београду одбио да представници Јеврејске заједнице у Србији учествују у саслушању око рехабилитације.

Када се ради о војној служби, наводи се да сви имају право да одбију ношење оружја уколико то брани њихова религија, али да службеник или војник могу бити распоређени на позицију која не укључује ношење оружја.

У делу извештаја који се односи на БиХ, у извештају се истиче да особе које не припадају једној од три верске заједнице не могу обављати важне функције у владама и парламентима.

Стејт Департмент се позива и на извештај Међуверског савета БиХ које је од 2010. забележило 189 напада на верске службенике и имовину верских заједница, од којих је полиција идентификовала 55 починитеља, а судови су процесуирали само 23.

Главне замерке изнете на рачун Хрватске у извештају односе се на величање усташтва и релативизирање Холокауста, као и проблеме са повратком имовине Српске православне цркве и Јевреја.

Наводи се и бојкот одавања почасти жртвама логора Јасеновац након што је у близини тог логора постављена плоча којом се величају усташе, а која је касније измештена.

Стејт департмент је констатовао да невладине организације траже забране усташких симбола, да је у августу прошле године један певач узвикивао и проусташки поздрав, а забележено је и неколико маршева крајњих десничара.

Наводи се да је патријарх Српске православне цркве Иринеј од власти и католичких службеника тражио да реагују на злочине против Срба као и на скрнављење објеката СПЦ у Хрватској.

Што се тиче Црне Горе у извештају стоји да се у тој држави, верске групе, међу којима и Католичка црква и СПЦ, стално жале на свој статус јер сматрају да је застарео и неадекватан будући да је написан за услове који су постојали за време СФРЈ.

Стејт департмент констатује проблем са реституцијом одузете имовине верским заједницама након Другог светског рата, а највећи спор се, како се наводи, води између Српске и Црногорске православне цркве око питања власништва над верским објектима.

Слично је, кажу, и у Македонији, јер влада те земље није извршила реституцију власништва верских заједница које је власт у претходним годинама запленила.