Котарели наставља низ "необичних" политичара у Италији

Карло Котарели, некадашњи званичник Међународног монетарног фонда и владе некадашњег премијера Енрика Лете, познат као "Господин Маказице" због покушаја смањења беспотребног расипање новца у италијанској јавној администрацији, на састанак у палати Квиринале дошао је право са римске желелезничке станице Термини и изазвао пажњу већу од очекиване због оваквог наступа.

Сличну пажњу је 2014. године привукао генерални секретар Демократске партије Матео Ренци када је на састанак са тадашњим председником италијанске републике Ђорђом Наполитаном, који му је потом поверио мандат за састав владе, стигао аутомобилом "Алфа Ромео Ђулијета", лично управљајући возилом.

То је било у складу са имиџом обичног човека из народа који је Ренци гајио док је био градоначелник Фиренце, возећи се унаоколо на бициклу.

Тај имиџ је нарушен по његовом доласку на власт, између осталог и швајцарским ручним сатом "Audemars Piguet Royal Oak", процењене вредности од 15.000 евра, који је Ренци убрзо почео да носи.

Оно што Котарелија на неки начин повезује са некадашњим премијером Силвиом Берлусконијем, свакако најнеобичнијим председником неке италијанске владе икада, барем из онога до сада познато, није склоност ка такозваним бунга-бунга забавама, већ чињеница да је Котарелију мандат поверен након што је Матарела одбио да за министра економије прихвати евроскептичног Паола Савону па је несуђени мандатар Ђузепе Конте морао да се повуче.

Берлускони је исто тако 2001. наишао на "не" тадашњег председника државе Карла Азеља Чампија, који није прихватио да Роберто Марони из Северне лиге постане министар унутрашњих послова, што Берлусконија није зауставило, па је антиимигрантски настројени Марони постао министар рада, а у другом мандату и министар полиције.

Марони, чији су заштитни знак наочаре јаркоцрвеног оквира и себе у последње време декларише као лењинисту, није више у врху странке која је име променила у Лига, како би привукла бираче из целе Италије и на чијем челу је сада Матео Салвини, којег Марони у медијима оптужује за "стаљинистичке методе".

И један и други и даље су по поступцима далеко од оснивача странке и Берлусконијеве дугогодишње десне руке Умберта Босија, који је својевремено вређао италијанску заставу, претио да ће стотине хиљада његових присталица са пушкама у рукама отцепити север Италије и нападао вођство неофашистичког Националног савеза, са којима је касније био у стабилним коалицијама под Берлусконијевом контролом.

Несуђени актуелни коалициони партнери Лиге, популистички Покрет пет звездица, такође је пун у најмању руку необичних политичких ликова, почевши од оснивача и гуруа Покрета Бепеа Грила који не може сам да се кандидује за парламент пошто је почетком 80-их година прошлог века изазвао саобраћајну несрећу у којој је страдала трочлана породица и због које је правоснажно осуђен.

Комичар и каснији активиста који је путем интернета успео да окупи истомишљенике разочаране политичким системом Италије, палицу је прошле године препустио 32-годишњем Луиђију ди Мају.

И он је, као и сви остали у Покрету до кандидатуре за посланика у парламенту дошао онлајн гласањем чланова, а тако је изгласан и на чело Покрета, а за сада му се није остварила жеља да постане премијер Италије.