АП: Терористи ускоро на слободи, да ли представљају претњу?

Како наводи америчка агенција АП, од око 12.000 Европљана, колико је отишло да се бори на страни Исламске државе и Ал Каиде, трећина њих се највероватније вратила у домовину где живи слободно.

Неке од њих чека суђење, али се велика већина њих никада није суочила са озбиљним оптужбама због недостатка доказа.

Питање је колику претњу ови "јавно признати екстремисти" који живе по целој Европи представљају.

Предстојеће ослобађање ветерана џихадиста могло би да се сматра "четвртим таласом повратника", оцењује научник белгијског Егмонт института Рик Кулсет.

"Велики број личних фрустрација и мотивација гура младе на пут ка такозваној Исламској држави. Уколико сада не решимо тај проблем, околина ће остати погодна за ту врсту џихадистичког насиља", рекао је Кулсет.

Бивши џихадиста Фарид Бењету, који је провео четири године у затвору, сада се јавно одриче екстремизма, али и истиче да Европа још није спремна.

Бењету је у својој књизи о исламском екстремизму написао како је напустио школу да би постао предавач младим муслиманима, као и да су међу члановима групе коју је предводио били Шериф и Саид Куачи који су 2015. године извели напад на редакцију француског сатиричног часописа Шарли ебдо.

"Момци који су осуђени или који чекају суђење изаћи ће једног дана. И то је у суштини проблем – која врста припрема ће бити спроведена за њихово ослобађање", запитао се Бењету.

Затворске казне за тероризам у Европи ниже него у САД 

Према подацима Европола, затворске казне за тероризам у Европи у просеку трају око шест година, за разлику од САД где је просек 13 година.

Од 2015. године казне су порасле, али су и даље испод просека САД.

Француска, која је више пута била на удару бораца и симпатизера ИД, ослободиће 57 затвореника, што је око половина укупног броја оних који су осуђени због тероризма.

У Великој Британији 25 затвореника чека на ослобођење, у Белгији је већ ослобођено око 80 страних боираца а још 44 ће бити ослобођено ускоро, у Шпанији 21 особа која се борила у иностранству већ су ослобођени крајем прошле године, док ће у БиХ и на Косову сваки затворени страни борац бити ослобођен.

Према рачуници агенције АП, у свим набројаним земљама, више од 200 затвореника ће бити ослобођено, али тај број ће вероватно бити и већи јер нису све државе објавиле податке, попут Немачке у којој око 1.000 грађана одлази у ратну зону, али нема података о њиховој осуди или ослобађању.

Ипак, велика већина повратничких џихадиста није ухваћена и нису направили штету, а како се наводи, многи домаћи екстремисти су млади и сиромашни са ограниченим образовањем и одсечени су од друштва.

Једном када буду ослобођени, не постоји програм или политика која се бави њима.

Француска примењује низ ограничења након пуштања на слободу – од захтева да се ослобођени повремено обрате властима до кућног притвора.

У БиХ где је чак 23 осуђених за тероризам ослобођено и тамо се социјални радници и агенције за запошљавање обавештавају о томе, али немају капацитета да учине више.

Британија примењује ограничено саветовање и мониторинг и нуди волонтерски реинтеграциони програм, док Шпанија спроводи програм образовања и реинтеграције према коме се затвореници процењују да ли су ризични и подвргавају саветовању.

Због свега тога многи се плаше да ће Европа подбацити са наредним таласом осуђених за тероризам.

"Њиховим слањем у исте околности које су их убациле у насилни екстремизам добићете, нажалост, исти резултат", закључио је експерт за тероризам Ричард Барет.