Распоред војних снага САД, Француске, Британије и Русије

Сједињене Државе су у Средоземље послале борбену групу носача авиона "Хари Труман". Група се састоји од самог носача са посадом од 6.500 људи и најмање седам пратећих бојних бродова чија је основна намена да штите пловећи аеродром са укупно 70 авиона, међу којима је 48 вишенаменских палубних Ф-18.

Ти авиони по потреби могу да штите флоту од ваздушних напада, али и да нападају удаљене циљеве на води и копну.

Међу пратећим бродовима ударне групе увек је најмање једна крстарица и пет до шест разарача класе "Арли Берк" и "фарагот".

Сви ови бродови носе редован борбени комплет од по 60 крстарећих ракета "томахавк", које такође могу да буду испаљене и са носача авиона.

Уз то, разарачи обезбеђују штит против подморница око носача.

Ударна група носача авиона, којих морнарица има укупно десет, сматра се најснажнијом пројекцијом америчке војне моћи и обично се не шаље далеко без стварне намере да се и употреби.

Британски и француски положаји 

Традиционални савезник Америке, Велика Британија, у Средоземљу у близини Сирије има три подморнице класе "астјут" наоружане са по 38 "томахавка IV", домета 1.600 километара. То значи да би, у случају дејстава по Сирији, подморнице морале да буду у водама саме Сирије, Либана или Израела.

Помиње се и могућност слања још три подморнице нешто старије класе "трафалгар", још из времена Хладног рата, са по 30 "томахавка".

Француска, која је прошле године рекла да неће дозволити употребу хемијског оружја против цивила у Сирији, има неколико база у региону потенцијалног сукоба.

Осим у самој Сирији, где је неколико стотина француских војника у склопу савезничких снага које прате Вашингтон, Париз има око 1.700 војника у Џибутију, око 650 у Уједињеним Арапским Емиратима, а присутни су и на северу Африке.

У региону су, наравно, Израел и Саудијска Арабија, са великим и снажним армијама способним за стратешка дејства на даљину.

Руска војска у региону

Русија у самој Сирији има две велике базе, аеродром "Хмејмим" и луку Тартус.

"Хмјимим" већ три године служи као главна база за ударе на џихадисте и побуњенике, са потпуно опремљеном инфраструктуром потребном великој борбеној бази, укључујући и ловачке ескадриле за заштиту јуришних авиона и бомбардера, као и најсавременије системе противваздушне одбране С-400 и С-350 Е.

За циљеве на земљи задужени су савремени "сухоји 34", нешто старији "сухоји" 24 и 25, као и стратешки бомбардери "тупољев" – 22, 95 и 160. Њих у ваздуху бране ловци великог долета "сухоји" 27 и 35, као и пресретачи "миг 31".

Русија свих тих авиона у Хмејмиму има довољно за текуће акције против побуњеника, али јој је због географског положаја много лакше него раније поменутим земљама да појача снаге колико год буде било потребно.

Сателитски снимци морнаричке базе у Тартусу показују да је свих 11 руских бојних бродова и подморница испловило из луке, што се ради у случају могућности напада. И ова лука је заштићена снажним батеријама С-300 и С-400.

У случају ескалације сукоба, Русија може да рачуна на подршку целокупне сиријске војске, док аналитичари као могућег савезника Москве у таквом сукобу пре свега помињу Иран.