"Цела и слободна" Европа само са Балканом

"Једини начин да транзиција на Балкану буде успешна је да Европа и Америка стану раме уз раме у томе", каже за Дојче веле Џонатан Кац, виши саветник Немачког маршаловог фонда у Вашингтону. Зaнимљиво је да се и данас, скоро три деценије од пада Берлинског зида и слома комунизма, говори о "транзицији".

Aмеричка позиција према Балкану постаје занимљива у светлу актуелних догађаја - преузимања администрације од стране Доналда Трампа те представљања стратегије ЕУ за Западни Балкан.

Западни Балкан: од радости до скепсе

Кац каже да ангажман САД није (више) на оном нивоу који би осигурао да Американци буду прави партнер Европској унији како би земље тог региона прошле транзицију у правом смеру.

Али једино заједно, сматра овај наш саговорник, САД и ЕУ могу да се супротставе "руској пропаганди" и мешању у европске послове, укључујући и изборе, али и све већем економском присуству Русије посебно у енергетском сектору Западног Балкана.

Потребни јасни рокови

"У исто време, приступни процес ЕУ је веома технички и бирократски, па је зато много ефектнији подстицај за напредак када се он комбинује с пуном подршком Сједињених Држава", каже за Дојче веле Сара Беденбоу из Атлантског савета, једна од троје аутора студије о новој америчкој стратегији на Балкану.

У светлу нове, европске стратегије за Западни Балкан, објављене прошле седмице, амерички посматрачи наводе да је потребно направити видљив корак напред. Јер, како кажу, време више није савезник свих балканских претендената на ЕУ: код неких се осећа замор, а другде је све више присутан евроскептицизам.

Габријелова посета Балкану - цена права ситница

"Једна од чешћих задршки, које чујемо кроз притужбе из региона, је недостатак јасне перспективе у вези са временским роковима, па то отежава остајање земаља на курсу реформи и политичких напора у приступном процесу", каже Беденбоуова. Зато је важно имати "акциони план с роковима".

Американци сматрају да ће "кључни моменат" следећих месеци бити самит земаља Западног Балкана у Бугарској, први на којем ће од састанка у Солуну 2003. године учествовати све чланице ЕУ.

Да ли Трамп ствара конфузију?

"Кад говорим с европским званичницима, они отворено истичу да желе не само амерички ангажман, већ и америчко лидерство на Балкану", додаје Џонатан Кац.

Oн истиче да се због позиције председника Доналда Трампа према Русији "ствара конфузија, а то може послати погрешан сигнал за земље које су под утицајем руске (пропагандне) агресије".

Познаваоци прилика у Вашингтону тврде да Трамп није директно укључен у креирање америчке политике према Балкану. Охрабрујуће је, кажу, то што се председник "окружио одличним људима" који добро познају тај део југоисточне Европе.

Постоји, међутим, и Гордијев чвор који може успорити Европу у томе да буде "цела и слободна" (whole and free) - како је 1989. у Мајнцу, у тада још подељеној Немачкој, визију континента представио тадашњи амерички председник Џорџ Буш Старији. Тај Гордијев чвор у Вашингтону и данас лоцирају у Босни и Херцеговини.

ЕУ постаје балканска - и то стварно!

Одмах након објављивања европске стратегије за Западни Балкан, у Сарајеву се огласио представник ЕУ Ларс Гунар Вигемарк, наводећи да БиХ, у неко доба, неће моћи даље према Европској унији ако се Дејтонски устав не прилагоди стандардима ЕУ.

Није готово без БиХ и Косова

У Вашингтону пак подсећају да за промену Дејтона нема чаробног штапића, знајући колико је тешко доћи до унутрашњег и међународног консензуса по том питању.

"Они који су око стварања Дејтона били највише инволвирани, мораће да изнађу адекватну формулу за те реформе", каже Кац. "Очигледно да је ситуација око БиХ и даље пуна изазова, али јасно је да ниједна земља не сме бити остављена по страни у процесу прикључења ЕУ."

Очито је, слажу се и други, да без обзира колико Црна Гора и Србија за сад предњачиле ка чланству у ЕУ, напредак региона неће бити комплетан без БиХ, а онда и Косова.

"САД треба да покажу више политичког и дипломатског напора да би се решио тешки изазов који спречава напредовање и вуче БиХ уназад", додаје Кац.