Дојче веле: Свињска куга се шири Европом

Афричка свињска куга (АСП), као што јој име каже, не потиче са европског континента. Порекло јој је јужно од Сахаре. Тамо је преноси тзв. меки крпељ.

Реч је о паразиту из тропских и суптропских предела. Он се храни свињском крвљу, а вирус АСП може да преживи само у крпељима или свињама. Преношење преко птица-селица зато није вероватно.

Ни људи не могу да оболе од њега. Иако у Европи нема меких крпеља, АСП се све чешће региструје. Разлог томе је што вирус преко телесних течности може да се преноси директно из свиње у свињу.

Путовање бродом

Први појединачни случајеви обољења су забележени у Шпанији и Португалији деведесетих година. Но, брзо је успостављена контрола над вирусом.

Било га је и на Сицилији. Највећа епидемија је управо у току у балтичким земљама и Источној Европи – од Грузије до Чешке и од Естоније до Украјине.

Епидемија је вероватно почела да се шири из лучког града Потија. Тамо је један брод из Африке 2007. бацио помије које су биле контаминиране.

Једна представница института "Фридрих Лефлер" за здравље животиња каже да су се тиме вероватно заразиле дивље свиње ријући по ђубришту.

Прве инфекције у Литванији и Пољској су дијагностификоване код дивљих свиња 2014.

Преношење секретима

Када вирус продре у неку свињску популацију, може да се шири преко крви и сперме.

Прошле године је вирус нађен у 3892 свиње и 248 домаћих свиња.

Већина нових инфицираних случајева је забележена у новембру. Само у првим данима јануара 2018. ветеринари су дијагноситификовали вирус код 124 дивље и две домаће свиње.

Посебно је драматична ситуација у југостичној Пољској на граници са Словачком.

Какви су симптоми у свиња?

После инкубације од око четири дана, код животиња се јавља повишена температура, губитак апетита, тешкоће са дисањем, проблеми са цревним трактом, уз крвав пролив и повраћање.

Кожа постаје плавкаста, долази до крварења из носа и чмара као и излива крви у унутрашњим органима – инфекција се у највећем броју случајева завршава угинућем животиње.

Шта то значи за фармере?

Нема вакцине против АСП. Када се вирус појави на некој фарми. Све животиње морају бити убијене. А то може да угрози егзистенцију фарми.

АСП се у Европској унији мора пријавити – ловци су позвани да када затекну мртву свињу узму узорке њене лимфне течности, крви, панкреаса или плућа и да пошаљу ветеринарским лабораторијама како би се установило да ли је свиња угинула од АСП.

Да би спречили ширење вируса, ловачка удружења су интензивирала лов на дивље свиње на одређеним подручјима како би се смањио број животиња. Посебно у такозваним тампон-зонама, оним које окружују места на којима су нађене мртве свиње, они настоје да поубијају што више дивљих свиња.