Чардаш у Баварској, сарабанда у Берлину

Мађарски премијер ради на пуној сатници од почетка ове године. Вероватно је и пре, али тек ових седам дана 2018. је Орбан постао константна ударна вест у медијима немачког говорног подручја.

Најпре се у среду у Будимпешти састао са пољским премијером Матеушом Моравјецким и том приликом похвалио нову владу у Бечу како се "демократија коначно вратила у Аустрију".

Успут, ни Орбан ни Моравјецки се пред новинарима нису осврнули на чињеницу да Европска комисија (Јункер) тражи од Савета ЕУ (председавајући Бугарска) суспензију пољског чланства у ЕУ. Нити се новинарима на прес-конференцији чинило занимљивим да питају како ће се приликом гласања (потребна сагласност 22 земље) држати Будимпешта, нити су се два премијера у властитој иницијативи о томе изјашњавала, барем не јавно.

Након тога, Орбан је отпутовао у Баварску, где је уживао статус почасног госта на затвореном састанку партијске врхушке ЦСУ-а. По јединственој реакцији медија, била је то регионална порука моћи упућена канцеларки Меркел уочи данашњег почетка коалиционих преговора.

Иди у манастир, зашто да рађаш грешнике...

Шеф ЦСУ-а Зехофер угошћује Орбана на зимским клаузурама (затвореним састанцима) од 2014. до данас, традиција која вероватно не би била успостављена у тако константном низу да није било мигрантске кризе у касну јесен 2015. Одонда је Орбан постао главно име конзервативног покрета отпора који се развијао испод дијаметрално супротног става већине европских држава и најутицајнијих медија.

Свугде у Европи Орбан носи стигму из 2015. године, неку врсту Каиновог знака – није убио ниједног европског Авеља, али сваки дан из почетка убија представу ЕУ о самој себи да се из високе моралне куле може водити чиста интересна политика у прљавој реалности.

Зато сви извештаји немачких медија са састанка у манастиру Зеон, историјској грађевини у близини Кимског језера, почињу описима природе – како замрзнута и гола спава испод оловног јануарског неба. Савршена бина за добро загрејани дворац из ког се Берлину поручује да Минхен води самосталну дипломатску политику.

Чињеницу да се клаузуре ЦСУ-а углавном одржавају по манастирима, као на пример сада у Зеону, или претходно у много познатијем Банцу (Бамберг), не треба видети у религиозним димензијама. Све су то објекти секуларизовани у великом просветитељском таласу почетком 19. века – од свега су остали навика, име градитеља и сводови баварско-чешког барока напети као једра на ветру.

У такве манастире по имену Баварци сваке зиме позивају мађарског премијера Орбана да им сваки пут каже исто: "Посматрајте ме као команданта одреда за заштиту границе."

Баварија до Забатке?

Колико је странци ЦСУ стало до демонстративних излива пријатељства са Виктором Орбаном, толико се главни минхенски лист Зидојче цајтунг у извештајима и коментарима дистанцира од опште слике баварско-мађарског разумевања, посебно кад се оно актуелно изражава кроз подударање антиимиграционе политике.

Још се никада немачки медији нису тако интензивно бавили интерпретацијом Орбанових изјава као овог пута.

Орбан: "Избегличка криза спада у демократску проблематику." Зидојче цајтунг: "Орбан није пропустио прилику да критикује избегличку политику канцеларке Ангеле Меркел."

Орбан: "Европски народи имају јасну вољу да живе у сигурности заштићених граница." Зидојче цајтунг: "Орбан је повукао грубу каузалну везу између миграција и тероризма. Када је још непотврђени премијер Баварске Маркус Зедер то направио на случају париских атентата пре две године, Зехофер га је добро опрао у јавности. Сада је, напротив, стајао поред Орбана и није протестовао ни словца."

Зидојче цајтунг: "Терор расте зато што избеглице долазе преко отворених граница? Зашто Зехофер није упозорио мађарског госта да се не разбацује каузалитетима?" Зехофер, на прес-конференцији: "Зато што ја овде нисам у функцији вишег инспектора мађарских школа."

Орбан: "Ја сам чувар заједничке границе. Немојте занемарити чињеницу да се баварска гранична линија на југу поклапа са српско-мађарском границом!" Зидојче цајтунг: "Са таквом измишљеном географијом Орбан представља своју политичку улогу онако како је он види – Мађарска је бастион за заштиту Баварске."

Орбан, скромни граничар?

Нема утицајних медија на немачком говорном подручју, нема гласова на легитимној културној сцени, који пропуштају да Орбанове јавне наступе пропрате као позоришну представу са фарсичним моментима.

Чињеница да се националне европске политике све више приближавају Орбановим ставовима из 2015. године, чак и кад декларативно и даље певају по нотама апстрактног хуманистичког манифеста, медијски се превиђа.

Једнако се тако медијски игнорише и правна логика ситуације да је, пре него што су се државне границе отвориле за слободну и неограничену миграцију из Африке и Азије, прво требало укинути државе. Предуслов масовне миграције је суспензија државног права – управо оно што је Ангела Меркел направила у рану јесен 2015. и постала хуманистичка икона, а Орбан није хтео и постао фашиста из мађарског сокака.

Оно што се у ЕУ широко зове "хуманистичким вредностима", Орбан назива "хришћанским вредностима" и тиме провоцира нервозну реакцију великих немачких и аустријских медијских кућа. При томе није необично да су европски медији секуларни, било би лоше да нису, већ да се чак и религиозно празна формула "хришћанских вредности" доживљава као провокација.

Чак и кад неки политичар на власти, као рецимо канцелар Курц у Аустрији, свој миграциони програм разапне унутар Орбанових идеолошких параметара, избегава се превелика близина са мађарским премијером. Орбана се некако сви стиде, и то двоструко – први пут зато што су мислили да није у праву, други пут кад су схватили да је вероватно био у праву. Они као Курц га се стиде зато што су одмах мислили да је Орбан у праву, али да пристојни људи тог тренутка нису смели стајати уз такве процене.

Швајцарски Ноје цирхер цајтунг доживљава баварско парадирање с Орбаном у Зеону у терминологији quid pro quo, дам да ми даш. Јасно је шта хоће ЦСУ, нада се да ће покупити гласове код бројних критичара немачке канцеларке и истовремено послати опомену великој сестри ЦДУ да случајно не би попустила социјалдемократским захтевима за што ширу интерпретацију спајања породица, кланова и села.

Али, пита се циришки лист, шта хоће "драги Виктор", како га зове Зехофер?

ЦСУ је истина био у затегнутим односима с канцеларком, али уочи избора у септембру је Зехофер прогласио примирје, чак назвао Ангелу Меркел "политичким благословом" за Немачку.

Ноје цирхер цајтунг: "Ако није мислио иронично, зашто је онда позвао Орбана? Зар Мађару не би било боље на конгресу АфД-а, питају меркелисти у Унији један другог кад око њих нема сумњивих новинара. Тајна је у томе да је Орбан тај коме је потребна заштита, он се бори да поврати своје место у породици европских хришћанских демократа. Докле год се врхушка ЦСУ-а јавно дружи с Орбаном, Европској народној партији (ЕВП) ће бити тешко да га бојкотује. Једна заједничка фотографија без речи је довољна да у Европу пошаље поруку 'Орбану не паковати', а у Берлин 'Ми мислимо озбиљно'."

Квалификације за велико финале

Да баварској Унији није неопходно био потребан Орбан ако је хтела апсолутну медијску пажњу, показује изјава њеног члана Манфреда Вебера, иначе шефа фракције Европске народне партије, већ две деценије најбројније групе у Европском парламенту.

"У 2018. години ће главна европска тема бити финално решење избегличког питања", рекао је Вебер према цитату који преноси Баварска радио-телевизија. Проблем је што "финално решење" за миграцију (финале Lösung) по смислу подсећа на "коначно решење" (Endlösung) за Јевреје. Неке вербалне формуле су заувек изгубиле неутралност, не само у немачком језику у ком су рођене. "Коначно решење" би вероватно водило на светској листи аморалних појмова. Вероватно, јер листа није коначна.

А како би требало да изгледа "финално решење", као прву адресу "треба консултовати Виктора Орбана и земље Вишеградске групе", изјавио је Вебер у једном даху на рубу састанка у секуларизованом Зеону.

Други домаћи који се одлучио на провокације с историјском тежином био је Александер Добринт, шеф фракције ЦСУ-а у Бундестагу, на чију ће добру вољу морати да рачуна мањинска влада Ангеле Меркел, ако коалициони преговори са социјалдемократама ове седмице пропадну.

У стилу Едмунда Бурка, Добринт је позвао Немце у "конзервативну револуцију" против "шездесетосмашког стања духа".

Добринт у коментару за Велт: "Потебан нам је покрет новог конзерватног грађанства који ће водити земљу, оснажити немачку заједницу вредности и одбранити нашу слободу. Све више људи у овој земљи има осећај да су силом искључени из јавног дискурса; да се појмови као једнакост, слобода изражавања и толеранција не односе на њих. Долази време новог грађанства, на револуцију левих елита следи конзервативна револуција центра!"

ЦСУ чини све што може како би показао да данас у Берлину почињу коалициони преговори једне конзервативне и две леве странке, а не две конзервативне са странком левог центра.