Политико: Избори у шест европских земаља које треба пратити

Скрећући пажњу на изборе у шест европских земаља које у овој години треба пратити, портал у свом европском издању наводи да се већ 12. и 13. јануара одржавају председнички избори у Чешкој Републици на којима се, како пише, "провокативни и отворено политички некоректан садашњи председник Милош Земан нада још једном мандату".

"Ако Земан успе, а његов савезник, популиста Андреј Бабиш успе да оформи стабилну владу као премијер, вероватно ће Европској комисији бити теже да Чешку Република натера на поштовање правила по питањима као што су имиграција и контрола наоружања", констатује Политико.

Такође указује да је Земанов највећи ривал Јиржи Драхош, бивши председник Чешке академије наука, те да недавна анкета наговештава да би Земан могао да победи у првом кругу, али да би обојица ушла у други круг при чему би освојили једнак број гласова - 45 одсто.

Подсећајући да ће се председнички избори у Русији одржати 18. марта, портал оцењује да Путин, који је на власти већ скоро 18 година - било као председник или као премијер - неће имати јаку конкуренцију.

"Он је на путу да постане руски лидер који је најдуже на власти још од совјетског диктатора Јосифа Стаљина. Поврх тога, његовом главном политичком противнику, Алексеју Наваљном, забрањено је да се кандитује због осуђујуће пресуде", наводи се у анализи.

Портал указује да ће се у Мађарској на пролеће одржати парламентарни избори, чији датум још није одређен.

"Али, једно је већ сигурно: десничарска популистичка партија Фидес премијера Виктора Орбана је у великом вођству у односу на своје противнике", истиче се у тексту, уз напомену да је највећи ривал Фидеса крајње десничарска партија Јобик, која настоји да се дистанцира од своје екстремне прошлости како се избори ближе.

Политико наводи да је, иако се не кандидује за функцију, важна личност кад је о мађарским изборима реч амерички милијардер мађарског порекла Џорџ Сорос, за кога подсећа да је некада био Орбанов савезник, али да су сада љути непријатељи.

Италија ће 4. марта бирати нове чланове оба дома парламента, а тада ће први пут бити примењен спорни нови изборни закон, наводи Политико, подсећајући да се том закону, који даје предност коалицијама над појединачним странкама, оштро супротставио популистички Покрет пет звезда.

Портал истиче, позивајући се на резултате анкета, да би Покрет пет звезда могао да избије на површину као највећа појединачна партија, док владајућој Демократској странци (ДП) подршка опада услед политичких трвења унутар партије.

"Ипак, изборни експерти упозоравају да нови систем неће моћи да изнедри јасног победника, што значи да ће морати да ступи на сцену политичко погађање у старом стилу како би се избегао постизборни застој", наводи Политико.

Портал указује да се Берлускони вратио у овогодишњу изборну трку на челу своје партије десног центра Форца Италија, а регионални избори на Сицилији у новембру дали су му наду да може изаћи као изборни победник удружујући се са Северном лигом Матеа Салвинија, премда би Салвини могао и да се радије удружи са ДП премијера Паола Ђентилонија.

Као изборе које треба пратити у овој години Политико наводи и опште изборе у Шведској, заказане за 9. септембар, на којима се социјалдемократски премијер Стефан Левен нада да ће освојити још један мандат, док анкете показују да је његова партија у вођству.

Посебно треба пратити, указује портал, циљ националистички настројене Шведске демократске партије (СД) да још више ојача после пораста подршке на изборима 2014, при чему анкете показују да би та страна могла да буду на извесном добитку.

И Пољску очекују избори, крајем године, а међу низом предлога владајуће Партија права и правде (ПиС) који су у последње време на мети критика су изборне измене, али су ту и правосудне реформе које су Европску комисију навеле да активира Члан 7 који би Пољску могао да лиши гласачких права у ЕУ.

Политико напомиње да у овој години избори следе и на Кипру, који ће већ 28. јануара бирати председника, истог дана кад и Финска, док се у Словенији у јулу одржавању парламентарни избори, а у Летонији 6. октобра.

Такође, у Луксембургу ће се општи избори одржати 17. октобра, док ће Ирци у новембру бирати председника.