АП: Ко је све био "мета" руских хакера

Америчка агенција анализирала је листу "дигиталних мета", за коју истиче да пружа досад најдетаљније форензичке доказе о блискости хакера и руске владе, и обелодањује операцију која сеже годинама уназад, с покушајима проваљивања у налоге 4.700 корисника "Џимејла" (Gmail) широм света - од папиног представника у Кијеву до панк бенда "Пуси рајот" у Москви.

Од марта 2015. до маја 2016, хакери су покушали да провале у електронске пријемне сандучиће дипломатских и безбедносних челника САД - тадашњег државног секретара Џона Керија, бившег државног секретара Колина Пауела, тадашњег врховног командата НАТО-а Филипа Бридлава и његовог претходника Веслија Кларка, показује листа коју је саставила америчка компанија "Секјурворкс" (Secureworks).

Уз то, на листи су и запослени у компанијама као што су "Боинг", "Рејтеон" и "Локхид Мартин" или високи обавештајни званичници, истакнути посматрачи Русије и, нарочито, америчка Демократска странка, премда се ту нашла и неколицина републиканских мета, стоји у анализи.

Напада руских хакера није била поштеђена ни Украјина, где су покушали да уђу на најмање 545 имејл налога, укључујући налог председника Петра Порошенка и његовог сина Алексеја, више садашњих и бивших министара и чак двадесетак садашњих и бивших посланика, наводи АП.

У Русији су се, пак, тврди америчка агенција, хакери фокусирали на противнике владе и десетине новинара, укључујући нафтног тајкуна који је постао непријатељ Кремља Михаила Ходорковског и чланицу "Пуси рајота" Марију Алехину, као и више од 100 представника цивилног друштва међу којима су и борац против корупције Алексеј Наваљни и његови сарадници.

"То је својеврсна листа жеља у циљу поспешивања руских интереса", објашњава Кир Џајлс, директор Истраживачког центра за студије о конфликтима у Кембриџу и један од пет спољних експерата који су ревидирали закључке Асошиејтед преса.

Овај експерт каже да је реч о "листи појединаца које би Русија желела да шпијунира, доведе у неприлику, дискредитује или ућутка".

Закључци америчке агенције базирају се на бази података од 19.000 линкова с вирусима које је сакупила фирма која се бави сајбер безбедношћу "Секјурворкс", десетинама лажних имејл адреса и интервјуима са више од 100 хакерских мета.

Ова компанија је дошла до података након што је хакерска група позната као "Фенси бер" (Fancy Bear), коју многи оптужују да је "продужена рука" руских обавештајних служби и творевина Кремља, случајно изнела део своје операције на интернет.

АП наводи да листа коју је та агенција анализирала открива директну везу између хакера и цурења података који су угрозили председничку трку у завршници кампање, а пре свега приватне имејлове шефа предизборног тима Хилари Клинтон, Џона Подесте.

Листа обухвата период од марта 2015. до маја 2016, а већина идентификованих мета налазиле су се у САД, Украјини, Русији, Грузији и Сирији, при чему међу многима нема много тога заједничког осим што су се нашле "на радару" Кремља, закључује америчка агенција.