Шта су крила обелодањена документа о убиству Кенедија

О садржају докумената пише британски Телеграф, дан након што је председник САД Доналд Трамп дозволио објављивање 2.800 докумената о убиству Кенедија, али истовремено и блокирао више стотина докумената везаних за убиство, уваживши апеле из ЦИА и ФБИ-ја да ти документи треба да остану тајни.

Иако су историчари упозорили да обелодањена документа вероватно не садрже "бомбастична" открића и да ће тешко ућуткати распрострањене теорије завере о атентату изведеном 1963, нека од тих докумената привукла су пажњу јер се, између осталог, тичу Освалдове повезаности с Русима.

Један од најинтересантнијих података јесте да се Освалд састао са Валеријем Владимировичем Костиковом, агентом КГБ-а који је био одговоран за убиства, два месеца уочи атентата на Кенедија, а ФБИ верује да је састанак био везан за додељивање визе или пасоша Освалду.

Ипак, у једном од докумената се описује совјетска реакција на убиство Кенедија, при чему су наводно совјетски званичници рекли да Ли Харви Освалд нема никакве везе са Совјетским Савезом и описали су га као "неуротичног манијака који није лојалан ни својој земљи ни ичему другом" негирајући да је Освалд икад припадао било којој организацији у Совјетском Савезу и да му је икада додељено совјетско држављанство.

Совјетски Савез је, откривају документа, веровао да је реч о пучу ултрадеснице у САД, те да то није дело једног човека већ пажљиво планиране кампање у којој је учествовало више људи.

Из једног документа се види и да је Совјетски Савез после Кенедијеве смрти стрепео да би, у одсуству лидерства, "неки неодговорни генерал у САД могао да лансира ракету на СССР".

Сарадња са "мафијашким ресурсима" као начин убиства Кастра

Међу најзанимљивијим тек обелодањеним документима су и она која бацају светло на разне активности Кенедијеве администрације као што су њени тајни покушаји да уништи владу Фидела Кастра на Куби, наводи лондонски дневник.

Наиме, у "резимеу чињеница које је сакупио извршни директор Комисије ЦИА у вези са могућом умешаношћу у планове у убиствима страних лидера" из 1975, наводи се да је ЦИА разматрала сарадњу са "мафијашким ресурсима" као начин убиства кубанског лидера.

Комисија је, стоји у документима, тада утврдила да су агенти ЦИА били умешани у планове у тој земљи са појединим грађанима и другима у настојању да убију премијера Кастра.

Откривено је и да је на састанку септембра 1962. група Кенедијевих високих помоћика, међу којима је био и његов брат Роберт као јавни тужилац, разговарала о низу опција против Кастрове комунистичке владе, а ЦИА је била задужена да размотри могућност саботаже делова авиона који ће бити испоручени из Канаде на Кубу.

Међу документима је и један на више од 400 страна који описује људе праћене као потенцијалне претње по Кенедија и његовог наследника, Линдона Б. Џонсона.

Из обелодањене документације се сазнаје и да је полиција у Даласу знала за претње смрћу Ли Харвију Освалду, кога је на крају и убио власник даласког ноћног клуба Џек Руби.

Такође се сазнаје и да је Линдон Џонсон 1975. године тврдио да је Кенеди убијен из освете за убиство вијетнамског председника Нго Дин Дијема.

Нека документа су до последњег тренутка задржавана у тајности, а неки наводи наговештавају да је неколико стотина сада објављених докумената првобитно требало да прикрије истрагу о Освалдовој посети Мексико Ситију, наводи Телеграф.

У сваком случају, федерални агенти су махнито вребали сваку, и најбезазленију дојаву, гласине и трагове широм света у данима након убиства Кенедија 22. новембра 1963, закључује се из досад тајних докумената.

И Мерилин Монро тема у објављеним документима

На основу анализе обелодањених докумената, портал Политико у свом европском издању наводи да је млађи брат председника Кенедија, Роберт Ф. Кенеди, својевремено упозорен о предстојећем објављивању књиге у којој се износе детаљи о његовом "блиском односу" са филмском дивом Мерилин Монро.

У меморандуму који му је тада упућен, Роберт Кенеди, који је у то време био јавни тужилац, упозорен је да књига под насловом "Необична смрт Мерилин Монро" Френка Капела, која је објављена 1964, обилује алузијама на тај пар.

Међу објављеним документима налазе се и она везана за Мартина Лутера Кинга Млађег, добро познате мете ФБИ-ја.

Један од таквих докумената, чији је почетак значајно редигован, обухвата странице датиране на 18. и 19. мај 1966, с листом од 18 имена и бројевима телефона особа које су учествовале у телефонским разговорима са Кингом, преноси портал Политико.

Још један документ, који је такође прилично редигован, пружа увид у забринутост ФБИ-ја у вези са Кинговим односима с комунистичким покретима, а показује и да је праћен Кингов утицај на међународној сцени чак и након његовог убиства.