Дојче веле: НАТО је мало нервозан

Да ли је Запад, дакле НАТО, имагинарни непријатељ руско-белоруске војне вежбе назване "Запад 2017"? Руско министарство одбране то негира. Маневар је "потпуно дефанзивне природе и није усмерен ни према једној земљи, нити групи земаља".

Олег Војнов, саветник белоруског министра одбране, за сваки случај додаје: "Изабрали смо војна упоришта која су доста далеко од границе Украјине, Пољске, Литваније и Летоније."

Две војске имају фиктивне непријатеље којима су чак дали и имена: Вајшорија, Лубенија и Весбарија.

Међутим, балтичке земље и Пољска страхују да би то могла да буду и њихова имена.

Још се добро сећају последње руске војне вежбе која се такође звала "Запад" из 2013. године.

Неколико месеци касније, Русија је заузела украјинско полуострво Крим и тамо је, као што је познато – и остала.

Изгубљено поверење

Неповерење на НАТО страни почиње већ када је у питању број учесника вежби.

Према наводима Москве, у војној вежби учествује око 12.700 војника.

Западни стручњаци за безбедност верују да број војника није случајно испод границе од 13.000, јер су за већи број и Русија и НАТО обавезни да једни друге информишу, као и да позову посматраче друге стране.

Западни стручњаци верују да се наводи знатно мањи број од стварног.

Лондонски војнонаучни Институт "Џејнс" процењује да је вежби учествује од 80.000 до 100.000 војника.

Стручњак немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) за безбедносна питања и бивши официр генералштаба Родерих Кизеветер, у интервјуу за радио Дојчландфунк, објаснио је да се наведене бројке односе само на војнике у Белорусији.

То је "само део многих других вежби" којих је истовремено било између Црног мора и полуострва Кола.

Бивши генерал Бундесвера Карл-Хајнц Латер, такође за Дојчландфунк је изјавио: "У Савету НАТО–Русија јесмо били обавештени", али је у Савету "нарушено поверење" и сумња се у тачност наведених информација.

Сећање на заузимање Крима

У источним земљама НАТО-а шири се страх.

Павел Солох, шеф пољске националне службе за безбедност, за приватни радио Зет изјавио је да је вежба демонстрација "способности руске државе за велике ратне акције" као и да је "степен мобилизације заиста импресиван".

И Александар Граф Ламбсдорф, политичар немачких Либерала (ФДП) и заменик председника Европског парламента, каже: "Велики руски маневри су повод за забринутост."

Генерал Латер додуше не верује да је притом реч о симулацији напада на Пољску или Балтик.

Ипак, он сматра да је узнемиреност Балтика "нормална", као и да би Русија могла да уради "нешто слично" ономе што је урадила у Грузији, на Криму или на истоку Украјине.

И Родерих Кизеветер оцењује да је "мало вероватан" напад на неку од земаља НАТО-а.

Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг, за руску новинску агенцију РИА Новости, изјавио је да маневри не представљају "непосредну опасност за неког савезника", али и додао да би Москва требало кроз транспарентност "да отклони напетости и спречи неспоразуме".

Да Русија хоће...

Али управо то Русија не жели – у томе се слажу готово сви западни политичари задужени за безбедносна питања.

Политичар ЦДУ Кизеветер сматра да је стратегија Русије та да се "перманентно ствара несигурност и шаље сигнал недовољне урачунљивости", како би се НАТО државе узнемиравале.

Уз то, председник Путин управо у време немачке предизборне кампање жели да унесе раздор међу источним чланицама НАТО-а које се осећају угрожено и немачког друштва, "које више не зна шта значи када прети једна високонаоружана земља".

Литванска председница Далија Грибаускајите указује на то да источне чланице НАТО-а данас више нису толико рањиве као некада: "Сада смо боље припремљени", кажа она.

Уз то, САД су крајем августа у Литванији стационирале седам борбених авиона.

Америчка војна возила распоређена су и у Пољској.

Међутим, то колико је слаба корист од чланства у НАТО-у и присуства пар америчких ловачких авиона, показало је пре годину дана истраживање америчког труста мозгова РАНД.

Оно указује да је Ахилова пета у одбрани Балтика такозвана "рупа Сувалки".

Уколико Русија нападне Балтик, показује студија, потребно је само да заузме тај узак коридор између Пољске и Литванија који се на истоку наслања на Белорусију, а на западу на руску ексклаву Калињинград.

Тиме би се спречило НАТО снабдевање на северу.

Студија на којој су радили бивши главни командант НАТО-а Весли Кларк и бивши командант Егон Рамс, долази до закључка да пешадија НАТО-а "не би била у стању да се повуче – на лицу места би била уништена".

Остала би једино могућност поновног освајања Балтика, али то би завршило "катастрофално".

За становнике Балтика то нису нимало охрабрујући закључци.