АП: Свет стане када се састану председници САД и Русије

Агенција наводи да су неки од ових сусрета доносили демократски напредак, чак и током најгорих хладноратовских напетости између Сједињених Држава и Совјетског Савеза, док су други окончавани неприкладним исказивањима дипломатских неслагања.

АП подсећа на најчувеније сусрете лидера из Вашингтона и Москве, попут Конференције на Јалти 1945. између совјетског вође Јосифа Стаљина, тадашњег шефа Беле куће Френклина Делано Рузвелта и британског премијера Винстона Черчила.

Затим, пише АП, следи сусрет америчког председника Двајта Ајзенхауера и лидера СССР-а Никите Хрушчова у Паризу 1960. године у време Хладног рата.

Годину дана касније одржан је самит у аустријској престоници Бечу на којем је саговорник Хрушчова био тада новоизабрани председник САД Џон Ф. Кенеди.

Нови значајан сусрет био је самит у Москви 1972. када је Ричард Никсон постао први амерички председник који је за време мандата посетио тада совјетску престоницу и недељу дана провео у разговорима са совјетским лидером Леонидом Брежњевим.

На самиту у главном граду Исланда Рејкјавику 1986. године власти у Вашингтону је представљао председник Роналд Реган, а СССР његов последњи лидер Михаил Горбачов, док су на самиту у Словенији 2001. саговорници били тадашњи шеф Беле куће Џорџ Буш Млађи и председник Русије Владимир Путин.

АП бележи још два значајна сусрета Путина са председником САД, овог пута Бараком Обамом, на самиту Групе 20 најразвијених светских привреде у јужнокорејској престоници Сеулу 2012. године, као и на прошлогодишњем самиту Г-20 у кинеском граду Хангџоу.

Амерички и руски лидери, Доналд Трамп и Владимир Путин, учествују данас на Самиту Г-20 у Хамбургу.