Дојче веле: Судбина Терезе Меј

Тереза Меј је могла и без ових избора. Међутим, подстакнута првенствено позитивним изборним прогнозама, премијерка је желела да повећа број конзервативаца у Доњем дому.

Уместо тога - изгубила је већину. А изгубила је и свој лични ауторитет у партији. Чак се је била принуђена да се јавно извини члановима странке који су на изборима изгубили места у парламенту.

Нови кабинет Терезе Меј показује колико је премијерка ослабљена. Министар пољопривреде убудуће ће рецимо бити Мајкл Гизв, човек кога је Мејова прошле године отпустила.

Истовремено, Борис Џонсон остаје на положају министра спољних послова. Он је тешка категорија међу заговорницима Брегзита, али ипак није нужно и оличење лојалности.

Џонсон оштро негира гласине да жели да скине Мејову са позиције, па ипак - он још од времена Камерона важи за могућег кандидата за Даунинг стрит.

Премијерка то кадровско крпљење зове "таленти из целокупног спектра странке". Они који немају ништа више да изгубе - саркастични су, баш као Џорџ Озборн, министар финансија која је Тереза Меј отпустила.

Озборн сада има могућност да јој се слободно и јавно освети као главни уредник листа Ивнинг стандард и већ је оценио да је Тереза Меј "мртва жена која хода" и да је њена "политичка смрт" само питање времена.

Брига за крхки мировни споразум

Слабост Торијеваца и њихове шефице након избора првенствено значи да је конзервативцима у влади потребан партнер. То ће бити Демократска унионистичка партија (ДУП) из Северне Ирске.

Мејова притом не мисли само на формалну коалицију, већ и на подршку ДУП у различитим договорима.

Програмске подударности двеју странака - у зависности од тема - варирају. Позитивно је рецимо то што се обе партије слажу да би Уједињено Краљевство требало да остане јединствено, а унионисти су сагласни са политиком конзервативаца и у вези са референдумом.

Са друге стране, ДУП је веома конзервативна странка. Они рецимо одбијају истополне бракове и побачај. Њихов тврди протестантизам иде толико далеко да се недељом не састају, јер је то је за њих свети дан.

Бриге расту и када је реч о крхком мировном споразуму у Северној Ирској који се може довести у опасност ако једна екстремно протестантско-унионистичка партија у Вестминстеру буде добила на утицају. Превише љубазности дакле, Тереза Меј себи не може да дозволи.

Прагматични Хемонд

Најважније питање након избора ипак је следеће: да ли ће сада након избора да "омекша тврди Брегзит" - којем је до сада тежила Тереза Меј и због чега је и желела да у парламенту има сигурнију већину?

"Тврди Брегзит" не значи само излазак из Европске уније, већ и излазак из заједничког тржишта и царинске уније. "Омекшивач" може поново да буде Демократска унионистичка партија, чија је лидерка Арлин Фостер изјавила да "нико у Северној Ирској" не жели чврсте границе са Републиком Ирском.

Ова до сада прилично лабава граница, била би, након Брегзита, једина копнена граница Уједињеног Краљевства са Европском унијом.

Рут Дејвидсон, председница сада оснажених шкотских конзервативаца, такође је изјавила да је за "меки Брегзит" - Шкотска је јасном већином гласала против изласка.

Притисак не стиже само са периферија краљевине, већ и од конзервативаца из срца Енглеске.

Посланик Торијеваца Ана Соубри за Скај њуз је изјавила: "Мислим да премијерка нема већину у Доњем дому за излазак из заједничког тржишта ЕУ".

Знатно већу важност има глас министра финансија Филипа Хемонда. Иако он не важи за пријатеља ЕУ, ипак је, сматра се, прагматична и разумна особа, за разлику од "усијане главе" Бориса Џонсона.

Фајненшел тајмс га назива "одрастао човек" и оцењује да је он једини члан кабинета који може још понешто да спаси након "Брегзит-избора".

Хемонд је тај који може да се одупрети десним "Брегзит-идеологијама" у странци и да договори најприснији могући однос са Европском унијом. Осим тога, он гаји резерве и према стрикиној имиграционој политици.

Терези Меј прети судбина Маргарет Тачер

Стари и нови "Брегзит-министар" Дејвид Дејвис више је на страни претходне политике Терезе Меј.

Дејвис пре свега жели да оствари оно што је и до сада видео као свој изборни мандат: "контролу граница, закона и новца".

Како је рекао за Би-Би-Си, "то се не може постићи у оквиру заједничког тржишта ЕУ и најбољи могући приступ је - споља".

Излазак из ЕУ се не доводи у питање и због чињенице да су лабуристи - који су у принципу за Брегзит - добро прошли на изборима, а либералне демократе, једина станка која је јасно против изласка, након ових избора, налази се на самој ивици.

Отворено је питање ко ће убудуће да водити конзервативце и тако практично да одреди ток преговора са ЕУ. Ту улогу за сада држи Мејова.

"Код својих колега из странке ја не уочавам жељу за још више несигурности у коју би нас одвела свађа око страначких избора", каже ипак за Би-Би-Си утицајни Торијевац Грејем Бреди.

Историја конзервативаца показала је да странка своје водеће личности уме да одбаци без икакве резерве - онда када за то дође време.

То је претходница Терезе Меј, прва британска премијерка и "гвоздена леди" поштовала и на крају своје каријере то лично и доживела. Судбина Маргарет Тачер, могла би да задеси и Терезу Меј.