Дојче веле: Како намирисати будуће терористе?

Британац пакистанског порекла Курам Шазад Б. није био непознаница британској тајној служби МИ-5.

Италијанска полиција је чак упозорила британске колеге да је доцнији саучесник у атентату, италијански држављанин мароканског порекла Јусеф З, опасни исламиста. И то све уочи напада у којем је убијено седморо људи.

Починиоце нису превентивно хапсили или испитивали. Нису их ни пратили. Шеф одељења за борбу против тероризма Марк Роули правда се тврдњом да ни један ни други починилац нису одавали утисак да припремају терористичке нападе.

На сличан начин се правдају немачке институције у случају Аниса Амрија, који је у Берлину 23. децембра прошле године камионом убио дванаесторо људи. Полиција је на време била упозоравана.

Додуше, Амри је тада живео под лажним именом Мухамед Хаса, што је један од укупно 14 лажних идентитета које је користио у Немачкој. Полиција није била у стању да у Мухамеду Хаси препозна Аниса Амрија.

Тереза Меј под притиском

Стручњак за питања тероризма са британског Краљевског колеџа у Лондону Петер Нојман је и након напада који су се у Лондону десили у јуну упозоравао на "тешке пропусте".

Нојман у интервјуу за Дојчландфунк сада подсећа да је премијерка Тереза Меј шест година била министарка унутрашњих послова, не чинећи ништа, мада је један од нападача у том периоду отворено врбовао борце за Исламску државу.

Додаје да је Тереза Меј редуковала број британских полицајаца за чак 20.000.

Нојман процењује да су обећања британске премијерке да ће искоренити радикални ислам у Великој Британији само мртва слова на папиру. У Великој Британији, додуше, постоји антитерористичка стратегија, али за њену реализацију недостаје особље.

Осим тога, Нојман упозорава да надзор интернета не обухвата оне радикализоване муслимане којима поједини имами у џамијама пуне главу насилном идеологијом. Стручњаци одавно тврде да је уместо интернета боље надгледати све платформе за преношење порука.

Немачки стручњак за питања тероризма Ролф Топховен сматра да је поред лоших процена за грешке одговорно потпуно заказивање система раног узбуњивања.

Амерички аутор научнофантастичних књига Филип К. Дик је понудио решење које је филмски режисер Стивен Спилберг разрадио у филму "Сувишни извештај". Три жене предсказују на филму нападе још пре него што су извршени. У тој уметничкој визији године 2054. не постоје злочини, јер не могу бити почињени пошто починиоце ухапсе пре извршења.

Немачка савезна полиција реагује

Британски и немачки безбедњаци желе да се приближе овој уметничкој визији. Уместо пророковања користе дигиталну технологију. У Немачкој има 657 особа које процењују као потенцијалне исламистичке терористе. За њихово надзирање разрађен је систем "Радар-иТЕ".

Овај рачунарски програм је анализирао и меморисао све детаље ранијих атентата. На основу тога програм развија тростепену процену ризика: степен високог, упадљивог или умереног ризика. Зависно од те процене полиција реагује од праћења до хапшења или депортације из земље.

Савезна полиција је систем развила у сарадњи са радном групом форензичке психологије Универзитета у Констанцу. Постепено увођење система требало би у Немачкој бити завршено овог лета.

Шеф Немачке савезне полиције Холгер Минх каже: "Ако у целој земљи желимо да достигнемо исти стандард за надзор потенцијалних нападача онда савезна полиција и полиције покрајина морају имати могућност да уведу исте мере".

Минх истиче да је до сада за тако нешто недостајао јединствени правни оквир.

Немачка се састоји од 16 покрајина које имају статус федералних јединица. У једанаест њих је дозвољено надзирање телефонске комуникације потенцијалних терориста, њихову шифровану комуникацију могу надзирати у шест покрајина, електронски претрес свих профила дозвољен је само у две. То практично значи да радикални исламисти могу да оду у другу немачку покрајину и онда се надзор прекине. Минх каже да Немачка тако нешто себи више не може да приушти.

То није лов на уверења

Критичари кажу да "Радар-иТЕ" обухвата само понашање које је видљиво. Осим тога, постоји и принципијелна замерка: Да ли је дозвољено хапшење људи пре него што су починили кривично дело?

Водећи правни стручњаци, попут бившег председника немачког Уставног суда Ханс Јиргена Папира, повремено су исказивали разумевање за "превентивно кривично право", које би деловало и пре извршених кривичних дела.

Међутим, Папир каже: "Не бисмо смели да претерујемо и да дођемо до кривичног права које обухвата уверења. Све мере морају и убудуће бити подвргнуте правном принципу пропорционалности и вредновати искључиво дела. Наш кривични закон процењује кривична дела, па не можемо да кажњавамо склоности или нешто за што верујемо да би нека особа могла урадити".

Сматра да би се закон могао оштрије фокусирати припреме терористичког кривичног дела, уз претпоставку да их судови онда доследно примењују.