Меркелова у Латинској Америци тражи савезнике против Трампа?

Латинска Америка је нека врста узорног посвојчета немачке спољне политике: потконтинент не прави проблеме, радује се добрим односима, али се нико претерано не труди да их интензивира. Откако се САД готово више уопште не интересују за своје задње двориште, Кинези тамо успешно остварују утицај – посебно трговином и директним инвестицијама.

Немачка и ЕУ у том погледу тапкају у месту. "Немачка спољна политика се последњих година у великој мери равна према кризама", каже Гинтер Мајхолд из Фондације за науку и политику (СВП), "а Латинска Америка једноставно нема везе са тим кризама". Но, то управо почиње да се мења.

Јер, ако је донедавно Немачка знала да је најмоћнија земља света на њеној страни, после Трамповог иступа на самиту Г7 више нема извесности. Уместо тога, назире се да се влада САД у темељним питањима светске политике удаљава од немачких и европских позиција.

Када немачка канцеларка Ангела Меркел од 7. до 11. јуна буде путовала у Аргентину и Мексико, то ни у ком случају неће бити само само формална посета у оквиру немачког председавања групом Г20 - биће то и подршка једној одређеној слици света.

Очекује се говор о темељним питањима

"Меркелова је невољно постала бранитељка слободне трговине", каже Детлеф Нолте, директор хамбуршког Института за латиноамеричке студије ГИГА. Зато би њена мисија могла бити значајна када је реч о продубљивању односа са земљама Латинске Америке.

У Министарству спољних послова кажу да се очекује да Ангела Меркел говори о темељима немачке политике у Латинској Америци. То би и било примерено, сматра истраживач СВП Мајхолдa, и подсећа да је некадашњи министар спољних послова Гидо Вестервеле својевремено у Аргентини, Мексику и пре свега Бразилу видео "силе обликовања" које на регионалном и глобалном нивоу могу да дају значајан допринос решавању глобалних проблема као што су слободна трговина или промене климе.

Но, после тога су дошле економске кризе: Аргентина и Бразил су склизнули у рецесију, а Бразил је при томе захватила трајна политичка криза. Тешко је рећи да ли би слободна трговина могла да спречи кризу, али се зна да ниједна од те две земље годинама није показивала никакво интересовање за њу.

Тако преговори Меркосура и ЕУ о трговинском споразуму од њиховог званичног почетка 1999, и поред више покушаја да се оживе, готово уопште нису напредовали. Али, директор ГИГА Нолте каже да за то нису криви Јужноамериканци: "Земље Меркосура хоће да испоручују Европи пољопривредне производе, али то ЕУ неће".

Мексико је посебан случај

Што се тиче Мексика, та земља је наклоњена светској трговини. У поређењу са другим привредама Латинске Америке, мексичка је у добром стању, иако има умерен раст. Но, та земља има много сопствених проблема: организовани криминал, корупцију, миграцију и –поготово сада – односе са САД.

То је разумљиво, јер Мексико економски и географски припада Северној Америци. Но, та земља и са ЕУ има Оквирни споразум којим је договорено сукцесивно повећавање обима слободне трговине одређеном робом и услужним делатностима. Пре годину дана, тај Споразум је модернизован. Али, иако Мексико има споразуме о слободној трговини са многим другим земљама Латинске Америке и Азије, 80 одсто извоза те земље иде у САД.

Нова ера или фино подешавање постојеће?

То би могло да се промени. Јер, ако председник САД Доналд Трамп изолује САД од међународне трговине, привреда Мексика која је оријентисана на извоз ће остати без нових тржишта за пласирање својих производа.

Министар привреде Илдефонсо Гајардо је после једног састанка са комесарком ЕУ за трговину Цецилијом Малмстрем најавио да ће нова верзија трговинског споразума бити закључена крајем 2017 - и то говори о одлучности. Додуше, и Кина је заинтересована за интензивирање размене робе са Мексиком.

Хитно заузети позиције

Меркелова би морала да позиционира ЕУ и Немачку као важне актере, закључује и Гинтер Мајхолд. Она има о чему да преговара: "Мексико већ годинама гаји велика очекивања од Немачке – која до сада нису испуњена, посебно на плану научно-техничке сарадње", преноси овај познавалац Мексика.

У Аргентини би такво позиционирање могло бити још важније - ако Немачка не жели да препусти терен другим силама. Русија и Индија су последњих година повећали утицај. Кина је посебно ангажована у тој земљи - она тамо гради две хидроцентрале и испуњава и друге обавезе по уговорима склопљеним још у време Кристине Кирхнер. Нови председник Маурицио Макри сматра да је утицај Кине превелики, али он је само наново преговарао о старим уговорима, али их није отказао.

Мерклова би да у тим земљама покуца на отворена врата када се ради о намери да се створи алијанса против САД и за слободну трговину.