Меркелова има тајни план за преокрет и вођство у Европи

То су тврдње, али и отворена питања која постављају политичари и аналитичари у Европској унији, где не само што се нису стишала узбуђења око поруке немачке канцеларке Ангеле Меркел да се Европа више не може поуздати у 70-годишње савезништво с Америком и Великом Британијом, већ су се, уз подршку, појавиле и тврдње да то прети правим земљотресом не само у западном свету.

Док немачки лист Франкфуртер Алгемајне ам Зонтаг пише да канцеларка Меркел има "тајни план од више равни" за економско јачање зоне евра, сузбијање илегалне имиграције уз стабилизацију Либије и велика улагања у европску одбрану, с војним штабом у Бриселу, британски и неки амерички коментатори су оштро замерили Ангели Меркел да прети "рушењем западног савезништва".

Познати уводничар британског Фајненшел тајмса Гидеон Рахман не бирајући речи каже да је Ангела Меркел "починила глупу грешку" и да је њена "порука била неодговорна... и дошла је до тога да наговештава смрт западног савезништва".

Рахман се позива и на оцену Ричарда Хаса, челника врло утицајног америчког Савета за међународне односе, да "то што каже Меркел да Европа не може да се поузда у друге и мора преузети своје ствари у сопствене руке, представља вододелницу у ономе што су САД желеле да избегну све време после Другог светског рата".

Рахман, али и неки други аналитичари у земљама ЕУ, штавише желе да подвуку да је такву поруку немачка канцеларка "изрекла преко кригле пива" под шатром на страначком скупу у Минхену, као и да је "лако било жигосати" америчког председника Доналда Трампа пошто је исход његове посете Европи био "поражавајући".

Уводничар Фајненшел тајмса напомиње да Ангела Меркел никако није могла да преко-атлантско савезништво од седам деценија доведе у питање због "само четири месеца Трампове владавине... јер је могуће да се испостави да је његово председништво исклизнуће и да он ускоро оде с положаја".

Рахман сматра да то све "може охрабрити руске власти у нади да ће разбити западни савез... што би много опасније било за европску безбедност", уз закључак да је "тужна стварност да гђа Меркел изгледа има мало интереса да се бори за спас западног савезништва" и да је део немачке кампање за изборе у септембру.

Ипак, из противничког изборног табора у Немачкој, на ставове Ангеле Меркел гледају крајње озбиљно и један од парламентарних првака социјалдемократа Норберт Шпинрат сматра да је "она изгледа коначно схватила да истински мора кренути у решавање проблема Европе, а да то није само уравнотежење буџетских издатака, већ тешња интеграција, јачање евра и смањивање социјалних неједнакости".

То има одјека и у немачкој јавности и први пут од пада Берлинског зида 1989. већина Немаца је за јачање Европске уније, а против крајње деснице и популизма, кажу и у странци ЦДУ, чији је шеф немачка канцеларка.
У институцијама ЕУ у Бриселу је превагнуло мишљење да су поруке Ангеле Меркел правовремено дошле и зато што се још увек не зна шта ће бити кључни правци политике Беле куће.

Постоји и свест о томе да ће све промене јако тешко моћи да се спроведу и због тога што ЕУ чекају тешки преговори о изласку из чланства Велике Британије.

Сви су сагласни да су "Трамп и Брегзит два тектонска поремећаја" за будућност Европе и наглашава се да је "Ангела Меркел рекла гласно оно што већина немачких партнера кажу приватно".

Поставља се, међутим, питање ко ће и како тачно спровести те нужне заокрете у политици и стратегији ЕУ, која нема јединствену власт, нити моћ одлучивања, а видљиво је разједињена многим кризама.

Ако Ангела Меркел већ рачуна на изборну победу, онда мора да сачека да на изборима своју власт потврди и њен кључни нужни партнер, француски председник Емануел Макрон.

Шпански лист Мундо у анализи поставља питање "с каквим то снагама располажу ЕУ" и њена очигледно једина могућа "покретачка снага", осовина Берлин-Париз.

Лист подсећа на историјски питање совјетског вође Стаљина "колико тај папа има дивизија".

Европску одбрану тек треба изградити, исто као и осетно ојачати језгро будућег напретка ЕУ, зону евра, каже Мундо и примећује да је "фијаско Брисела у Украјини 2014. још у живом сећању, уз хиљаде мртвих који су последица тога да се нема ни плана, ни јединства".

Мадридски дневник наводи мишљење ових дана преминулог америчког челника за безбедност и стратегију Збигњева Бжежинског да је "историја много више производ хаоса него завере" и закључује да "нажалост по Европу, нико боље не влада вештином завере, нити се вештије креће у магли хаоса као они који желе да је разоре".