Иранци бирају председника, Рохани се бори за реизбор

Рохани, 68-годишњи свештеник, ставио је своју политичку будућност на коцку отварајући Иран ка спољном свету и савладавајући противљење радикалних политичара постизању историјског нуклеарног споразума у замену за ослабађање од погубних санкција, наводи АП.

Данас ће Рохани утврдити да ли гласачи мисле да је то довољно да би га задржали на челу земље, мада ниједан одлазећи председник није успео да освоји реизбор од 1981, када је ајатолах Али Хамнеи, садашњи врховни вођа и најмоћнији ћовек у Ирану, постао председник.

Није сигурно да ће Рохани освојити победу већ данас, а у том случају – односно ако ниједан кандидат не добије већину гласова, два кандидата са највећим бројем гласова бориће се за победу у другом кругу, недељу дана касније.

Роханијеве присталице су се у центру Техерана протекле ноћи окупиле исказујући му подршку, а скуп је био претежно миран иако су истовремено окупљање, мада мањег обима, организовали и подржаваоци Роханијевог главног ривала, радикалног свештеника Ебрахима Раисија.

Раиси је и професор права и бивши тужилац који води утицајну верску добротворну фондацију и ужива подршку два главна свештеничка тела, а заговара популистичку реторику против корупције, позивајући на много оштрији став против Запада и тврдећи да нуклеарни споразум није побољшао животе сиромашних, наводе агенције.

Председнички кандидати су још Мустафа Хашемитаба, прореформски политичар који се кандидовао за председника и 2001, и Мустафа Мирсалим, бивши министар културе.

Роханију не иде на руку осећај међу многим Иранцима да нуклеарни споразум постигнут 2015, у складу с којим су Ирану наметнута ограничења програма атомске енергије, није донео економску корист земљи.

Иако су Ирану укинуте неке санкције, везане за нуклеарну енергију, друге америчке и међународне санкције остале су на снази, а незапосленост је и даље велика, са скоро трећином младих без посла.

Победа Роханија могла би да доведе до даљег слабљења ограничења личне слободе, док би победа радикалног кандидата могла да Иран доведе до новог сукоба са Западом у време када је амерички председник Доналда Трамп позвао на чвршћи став према тој земљи, оцењује америчка агенција.

Ко год да победи, могао би да утиче на избор наредног врховног вође, а самим тим и на управљање земљом.

Према иранском систему, жене се не могу кандидовати за председника, а председник је подређен само врховном лидеру, кога бира свештенички савет и има последњу реч о свим државним питањима.

Председничка функција је, међутим, моћна, са значајним утицајем на домаћу политику, државну бирократију и спољне послове.