Дојче веле: Трамп брбља – у Немачкој су забринути

Афера у вези с Трампом и тајним службама изазвала је узнемирење и у Немачкој. Посланици у Бундестагу би тако желели да знају колико су тајни извори још увек безбедни, ако се узме у обзир да амерички председник документа од поверења једне стране тајне службе тако олако прослеђује трећој страни.

Према медијским написима, Трамп би желео да осујети истрагу коју ФБИ води о његовим контактима с Москвом и због тога је проследио тајна документа једне стране тајне службе руском министру спољних послова Сергеју Лаврову. И то очигледно без претходних консултација с израелском тајном службом, која је, такође ако је судити према медијским информацијама, тиме била директно погођена. Да ли тако и информације немачке тајне службе БНД прелазе преко пута, у Вашингтону? И одлазе у руке сумњивим партнерима?

Политичар Зелених Ханс-Кристијан Штребеле, члан парламентарног Одбора за контролу немачке тајне службе, оштро је критиковао америчког председника. Он је за радио Дојчландфунк изјавио да Трамп "гази ногама по поверљивим изворима страних тајних служби, не поштује етаблирана правила и због тога би требало да сноси последице". Штребеле је притом мислио на Владу Немачке.

Влада пак, према сопственој изјави, не види да постоји акутан разлог за акцију. А на директно питање новинара да ли су тиме погођене и тајне информације немачких служби, портпарол владе Штефан Зајберт није одговорио. Само је рекао да у овом конкретном случају једино парламентарни Одбор за контролу тајне службе има право да о томе сазна више.

Да ли Немачка мора да прослеђује информације?

Без обзира на актуелне оптужбе на рачун америчког председника, у немачком интересу је да и даље дели сазнања тајних служби с партнерским земљама као што су САД, изјавио је Зајберт: "Добра сарадња тајних служби значајан је предуслов да ефикасно водимо борбу против међународног тероризма."

Добар познавалац рада тајних служби Флоријан Пајл, у изјави за немачки јавни сервис АРД, само је ојачао те аргументе: "Када је реч о добијању информација, немачки БНД се још увек, нарочито у техничкој области, снажно ослања на америчке тајне службе." Због тога се, каже Пајл, конфронтација у овом случају искључује.

То би додуше у појединачним случајевима могло да значи да би убудуће веома поверљиве информације прво могле да буду задржане, али то не би ништа променило у генералној размени података између америчких и немачких тајних служби, додаје Пајл. "Због тога су везе са Америком више него важне, посебно зато што БНД има скромне ресурсе."

Посланичком клубу Зелених у Бундестагу тако се указала прилика да у парламенту унакрсно испита министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера, који је и одговоран за рад тајних служби за унутрашњу безбедност. И он је такође указао да, када је у питању борба против тероризма, сарадња нема алтернативу.

Политичар Зелених Константин фон Ноц у разговору за Дојче веле каже: "Савезна влада је веома попустљива према америчким партнерима и преко немачких тајних служби прослеђује веома поверљиве информације америчким службама. Међутим, она се на другачији начин односи према Бундестагу, јер се релевантне информације не могу контролисати у парламенту због, како кажу, поверљивости." Случај Трамп и то што је он издавао поверљиве информације показује, дакле, двојаке стандарде са којима тзв. "Велика коалиција" (СДУ/ЦСУ–СПД) делује на унутрашњем и на спољнополитичком плану.

Шта би се десило Ангели Меркел?

Неки се пак питају шта би се догодило Ангели Меркел да је, као и Доналд Трамп, проследила даље поверљиве информације? Трамп је на Твитеру објавио да има право да спусти праг поверљивости неког документа. Стручњаци за уставно право потврдили су да је то правно у реду, али оцењују и да политички – није уобичајено. Они у томе виде повреду политичке праксе.

А у Немачкој? Пословник савезне владе не даје о томе ближе информације. Експерт за уставно право, професор Улрих Ромелфангер, каже за Дојче веле да у пословнику јесте описана улога канцеларке, али да има "веома мало или готово ништа о питању чувања тајности и обавезама канцеларке". У сваком случају, канцеларка се заклетвом обавезала да ће радити за добробит државе.

Прослеђивање поверљивих информација Русији била би "повреда заклетве", оцењује проф. Ромелфангер. А ако би се у парламенту пронашла већина посланика са сличним мишљењем, канцеларка би у том случају могла и да буде смењена.

Да ли би Ангели Меркел, ако би се нашла у истој ситуацији као што је сада Доналд Трамп, заиста претила смена? "У новијој историји Немачке није било таквог случаја, али уверен сам да то нико не би политички преживео", закључује Ромелфангер.