Први сусрет Меркелове и Макрона

Новоизабрани Макрон је у Берлин допутовао јуче касно поподне. Он је учинио исто што и његов претходник Оланд, који је и за своје прво, али и за последње инострано путовање, као шеф француске државе, изабрао Немачку.

И сама Меркелова је за своје прве иностране посете, после инаугурације, бирала Париз.

Да та вишечасовна посета Берлину није била рутинска, знају и Меркелова и Макрон, који је, можда, победивши десничарку Марин ле Пен, спасао Европску унију од пропасти, сматрају аналитичари, док Меркелова, поводом разговора, наглашава заједништво и да тако желе да доносе праве одлуке.

Оно што је за Макрона важно, када је реч о немачко-француским односима, јесте, преносе немачки медији, да не помиње евро-обвезнице, како се не би помислило да жели да се терет дугова пребаци на немачку привреду.

Када је реч о немачко-француским односима, Меркеловој и њеним ''Французима'', подсећа се да је она у изборној кампањи подржавала Саркозија и да је то био рискантан маневар са добрим завршетком.

Она се, како су медији тада оцењивали, као ниједан канцелар у историји Немачке, умешала у унутрашњу политику Француске.

Меркелова је тиме ризиковала да стара непријатељства против прејаке Немачке даље крену и да подели земљу на пронемачку десницу и антинемачку левицу, али и да увреди тадашњег Саркозијевог политичког противника, Оланда.

То се, међутим, није догодило и Меркелова је и са Оландом имала одличне политичке односе.

Париз-Берлин, мотор Европе  

Ни прогнозе у вези са сарадњом са његовим наследником, Макроном, нису лоше, нарочито када се узме у обзир значај немачко-француских односа коју су, заправо, покретачка сила Европске уније.

Немачко-француски односи се често узимају за пример како се од непријатеља стварају пријатељи.

Од рата и окупационих зона до више од 2.200 збратимљених градова - део је пута који су Немци и Французи превалили од Јелисејског уговора 1963. године, кога су потписали очеви немачко-француског пријатељства, први немачки послератни канцелар, демохришћанин Конрад Аденауер и председник француске Шарл де Гол.

Историја немачко-француских односа је позната, а када је реч о будућности, аналитичари кажу да би ''мотор'' ЕУ, Берлин и Париз, требало да продубе своју сарадњу.

Данас, вероватно, не постоје две земље на свету које су толико повезане, као Немачка и Француска.

Милиони Немаца и Француза учествовали су у разним програмима размене, постоји више од 2 200 побратимљених градова, дневно саобраћа десетине возова, постоје бројне авио-линије, редовне међувладине консултације, привредна сарадња је веома интензивна, а сусрети немачко-фрацуских политичара се више ни не броје.

О Немцима и Французима, наравно, постоје и клишеи. Немци мисле да Французи стално штрајкују и иду на одморе, али статистика показује да то није тачно. Наиме, Французи раде више од Немаца и у 2009. години је један Француз у просеку радио 1.469 сати, а Немац 1.309.

Французи, такође, мисле да су Немци штедљиви и шкрти, али у реланости је квота штедње у Француској "за длаку" већа него у Немачкој.

Немци возе само БМВ и "мерцедес", мисле њихови пријатељи Французи, а статистика показује да су управо Французи "патриотскији", када је реч о аутомобилима - 57 одсто Француза се одлучује за домаћи аутомобил, а у Немачкој је тај проценат 49 одсто.

Прошлост је позната, садашњост јасна, а каква ће бити будућност немачко-француских односа, можда најбоље говори податак о младима као креаторима сутрашњице и студентима, као најбољим ствараоцима спона и пријатељства.

Статистика, наиме, каже да много више од 20 одсто школске деце у Француској учи немачки језик и да на хиљаде Немаца студира у Француској и обратно.