Дојче веле: Меркелова у налету, Шулц у паду

У Немачкој се за четири и по месеца одржавају избори за Бундестаг. За многе у тој земљи, али и ван ње главно питање гласи: Да ли ће Ангела Меркел остати канцеларка или ови избори значе крај њене ере?

То увелико зависи од канцеларског кандидата Социјалдемократске партије Немачке (СПД).

Крајем јануара, дошло је до великих промена код социјалдемократа. Дугогодишњи шеф СПД-а Зигмар Габријел челно место је препустио Мартину Шулцу. Бивши председник Европског парламента у предизборну трку ушао је борбено: "У кампању улазим с намером да постанем канцелар".

Спласнуо "Шулц-ефекат"

Изгледи за социјалдемократског кандидата најпре су били добри. СПД је нагло узлетела у анкетама и опет је почела да важи за странку која је у стању да избаци Ангелу Меркел из канцеларског уреда.

У Немачкој је таман почело је да се прича о тзв. "Шулц-ефекту", али од њега сада као да није остало ништа. То показује актуелно истраживање јавног сервиса АРД, које је међу 1.000 испитаника спровео институт "Инфратест димап".

То да је почетно одушевљење за кандидата СПДА попустило, види се у директном поређењу. Тако би, када би се у Немачкој канцелар бирао директно, скоро половина Немаца поново изабрала Меркелову за канцеларку, три одсто више него претходног месеца.

Мартин Шулц је од тада изгубио четири поена, њега би директно бирало 36 одсто испитаника. Пре само три месеца половина испитаника била је за то да Шулц буде канцелар.

Меркелова као гарант благостања и стабилности

Ветар у леђа с којим је Шулц започео изборну годину је попустио. Разлог за то јесте то што њему недостаје садржај. Две трећине испитаних је рекло да им у његовој политици недостаје јасна садржајна линија.

Дудуше, именовање Шулца за канцеларског кандидата социјалдемократа, према мишљењу већине (56 процената) испитаника, јасније је нагласило разлике између две највеће странке СПД и ЦДУ. Чак 45 одсто учесника анкете имало је већа очекивање од СПД кандидата.

Са друге стране, канцеларку Ангелу Меркел већина Немаца види као гаранта благостања и стабилности у својој земљи. Ипак, већина сматра да су златна времена Меркелове прошла. Она је већ дванаест година канцеларка и ово је четврти пут да у изборну трку улази као главна кандидаткиња уније ЦДУ/ЦСУ.

ФДП јача - тако јак није био од 2010. године

Узлет канцеларке и пад Мартина Шулца одражава се и на популарност њихових странака. Да су избори за Бундестаг већ следеће недеље, странке Уније Ангеле Меркел освојиле би 37 одсто гласова, три процената више него у анкетама из прошлог месеца.

Јачање ЦДУ пре свега иде на штету социјалдемократа. Шулцова СПД је тако, у најновијој анкети остала без четири поена и она сада има само још 27 процената. На савезним изборима 2013. године освојили су 25,7 одсто гласова.

Странка слободних демократа (ФДП, односно либерали), профитирала је са осам одсто освојених гласова на изборима у покрајини Шлезвиг-Холштајн и остварила најбољи резултат у анкети од маја 2010. године. Према том резултату, либерали би поново ушли у Бундестаг који су морали да напусте након изборног дебакла 2013. године.

Ситуација остаје непромењена за Зелене (8 одсто) и Левицу (7 одсто). Алтернатива за Немачку (АфД) бележи један одсто гласова мање и укупно има десет процената. То значи да би на изборима у септембру по први пут у историји Савезне Републике Немачке у Бундестаг могла да уђе једна десничарско популистичка странка.

Топ-тема - скандал у Бундесверу

Тема која ових дана посебно заокупља Немце јесте немачки Бундесвер. Због вести о десничарском екстремизму међу војницима, Бундесвер већ недељама бије лош глас. Немачку војску тренутно потреса скандал у вези са Франком А, оптуженим за тероризам.

Тај официр, за кога се сумња да је десничарски екстремиста, месецима се представљао као сиријски избеглица и верује се да је планирао оружани напад на водеће немачке политичаре.

Министарство одбране, на чијем је челу Урсула фон дер Лајен (ЦДУ), сада најављује свеобухватне реформе.

Од тих најава министарка међутим неће имати много користи. Тренутно је њеним радом задовољно само 38 одсто Немаца, 16 процената мање него претходног месеца.

У расправама о екстремно-десничарским тенденцијама у војсци, ипак се навелико поздравља одлука министарке да о томе информише јавност. Међутим, два од три испитаника критикују недостатак адекватног вођства и контроле у Бундесверу. Сваки трећи учесник анкете сматра да су радикалне десничарске идеје више заступљене у војсци него у остатку друштва.

"Да" за снажну Европу?

Британци хоће да напусте Европску унију. Тек недавно је Велика Британија покренула поступак за излазак из Уније. Антиевропско расположење шири се и у другим европским земљама.

За разлику од Француске - Французи су прошле недеље за новог председника изабрали ванстраначког Емануела Макрона. Његова порука гласи: "да" за Европу и "да" за још интензивнију сарадњу са Немачком.

Заједно за снажну Европу - то би на пример могло да значи да ће Немачка преузети посебну врсту одговорности и да ће више новца морати да издваја за стабилизацију Европске уније. Нешто више од половине Немаца не мисли да је то добро, али 41 одсто испитаних подржава веће финансијске издатке са циљем јачања Европе.

Напета политичка ситуација у свету

Убедљива победа Макрона и његови позиви за јачање Европе у несигурном свету, већину Немаца као да не смирују.

Без обзира на то да ли је реч о рату у Сирији, избору Доналда Трампа за председника или напетостима са Русијом и Турском, већина немачких грађана сматра је актуелна политичка ситуација у свету велика претња за Немачку - шест процената више него почетком године.

Али док се ситуација у свету доживљава суморно, позитивно се гледа на ситуацију у својој земљи: 81 одсто испитаних економску ситуацију у Немачкој, али и своју лично, оценили су као веома добру или добру.