Где је данас десница у Европи

Тамо где су још у 18. веку настале прве поделе на лево и десно, десно је поражено. Претходно је у Аустрији, Холандији. Тиме за сада и политике њихових лидера.

"ЕУ је скоро готова", говорила је кандидаткиња деснице на протеклим изборима у Француској Марин ле Пен.

"Прва ствар коју бих урадио јесте напуштање ЕУ, али и заустављање миграције", рекао је холандски десничар Герт Вилдерс.

Наруку скретању удесно ишло је склизнуће у економску и избегличку кризу, екстремизам, који су често остајали без адекватног одговора. Одговор деснице – не ЕУ, рампа за избеглице. Ипак, европска идеја из низа разлога положила је тест.

"Да нису тако гласали, они би издали један од основних принципа француске републике", сматра историчар Предраг Марковић.

Ипак, десница бележи успон какав се не памти од 1930. Поједини ће рећи да победа Макрона данас значи победу Ле Пенове за пет година.

"Сва је прилика да ће незадовољни бирачи Француске оснажити своје незадовољство будући да би његове реформе могле да смање социјална давања, што би могло да ојача десничарске, антисистемске странке и да можда оне за пет година буду највећи победници", указује Ненад Радичевић, дописник Политике и сарадник РТС-а из Немачке.

Историчар Саша Адамовић указује да десничарске странке, кад се дубље загребе, имају константан успон и раст присталица.

"У Аустрији нешто мање од 50 одсто", додаје Адамовић.

За то време понекад није ни најјаснија линија која раздваја лево од десног.

"Меланшон каже: не ЕУ, и неки други екстремни левичари су били против диктата из Брисела. Ле Пенова употребљава левичарски аргумент против миграната: права жена", објашњава Предраг Марковић.

Иако се на бину нови француски председник попео уз европску химну, не треба заборавити да је између два круга рекао да Европска унија мора да се реформише или ће се суочити са Фрегзитом.