Дојче веле: Зашто Москви требају талибани

С обзиром на забрињавајућу безбедносну ситуацију у Авганистану, амерички председник Доналд Трамп ће сигурно попустити притисцима свог војног врха који тражи повећање броја америчких војника у тој земљи. За сада се говори о додатних 3.000 до 5.000 војника.

Тренутно је у Авганистану, у оквиру мисије Resolute Support, стационирано 8.400 америчких војника, као и 5.000 војника из састава НАТО-а. САД су недавно у немирну јужну покрајину Хелманд послале 300 маринаца. Иначе, америчке трупе су се из Хелманда биле повукле пре три године. Маринци би сада требало пре свега да служе као инструктори за обуку авганистанске војске.

У прелазном раздобљу између Обаминог и Трамповог мандата америчка стратегија за Авганистан била је нејасна. Дешавало се оно на шта су критичари упозоравали годинама – нити има правог мировног процеса, нити су талибани војно побеђени. Маратонска интервенција после 16 година заправо није суштински променила однос снага у земљи.

Како у политици вакуума не може бити, америчку неодлучност је користила Москва. На неколико регионалних конференција о Авганистану на којима су учествовале регионалне силе попут Пакистана, Индије и Кине, Москва је покушала да се позиционира као мировни посредник.

Русија намерава да учини оно што су САД одавно безуспешно покушавале: да укључи талибане у мировни процес. Заузврат се Москва залаже за ублажавање међународних санкција вођама тих фанатичних побуњеника ако буду спремни на сарадњу.

Руси пазе шта испоручују?

Американци су по природи сумњичави када је реч о руским потезима у Авганистану. Амерички министар обране Џејмс Матис је крајем априла приликом ненајављене посете Кабулу изразио "дубоку забринутост" због извештаја о руским испорукама оружја талибанима. Конкретнији је био неименовани припадник америчке војске који је за новинску агенцију АП рекао да Русија талибанима у покрајинама Хелманд, Кандахар и Урусган доставља аутоматске пушке и лако оружје. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је те оптужбе одбацио као неосноване.

Питање је: Шта се крије иза наводне руске испоруке оружја талибанима? Сет Џонс је директор Центра за безбедносну и одбрамбену политику који делује у оквиру RAND Corporation и тесно сарађује с Пентагоном. Он је у изјави за Дојче веле рекао да је сигуран да су изјаве сарадника одбрамбених ресора утемељене на поузданим информацијама.

"Такве изјаве, посебно ако долазе од високих представника владе, морају бити проверене од стране тајних служби које користе све изворе које имају на располагању."

С друге стране, тај стручњак упозорава да је Русија пребрзо идентификована као значајни испоручилац оружја талибанима.

"Талибани добијају оружје и друге врсте помоћи из низа других извора, државних и недржавних. У том контексту је руска подршка, било да је реч о убојитом оружју или нека друга, врло ограничена."

Џонс верује да се ради о лакшем наоружању: "На бази историјског искуства, испорука ефектног оружја као што су ракете земља–ваздух таквим групама је чист аутогол. Мислим да ће сваки потенцијални испоручилац добро размислити о квалитету и квантитету испоруке оружја талибанима."

Опасност на југу

Један од мотива за појачани руски ангажман у Авганистану јесте и забринутост за безбедносну ситуацију на југу те земље, каже политиколог Џонс: "За Русију је важно то што у Авганистану и региону делује више милитантних група. У Москви се пажљиво прати ангажман Американаца и поставља се питање какав учинак то има на терористичке активности и стабилност на руском јужном крилу."

Појављивање Исламске државе (ИД) у Авганистану 2014. године је у Москви изазвало страх од могућих терористичких активности и на руским јужним границама.

Због успеха талибана у чишћењу југа Авганистана од припадника ИД и њихове упорне борбе против ИД у другим деловима земље, талибани су за Москву потенцијални савезници, сматра Сет Џонс: "Талибани су проширили надзор над руралним подручјима. Могућа руска идеја је да, дугорочно гледано, сарадња с њима неће штетити ако САД, НАТО и авганистанска влада не успеју да стабилизују земљу."

То је, дакле, дугорочно размишљање. За почетак, Русија покушава да се представи као поштени посредник. Додуше, тешко да ће убедити званичнике у Кабулу.

"Велика је грешка правити разлику између добрих и лоших терориста", изјавио је недавно један саветник авганистанског председника Ганија.