АФП: Ново лице мигрантске кризе на Медитерану

Од таласа који подижу чамци полазећи од обале Либије до појаве приватног финансирања спасилачких бродова, карактеристике мигрантске кризе су се у великој мери промениле последњих година, навела је агенција "Франс прес".

Кријумчари су до 2014. великим бродовима одводили мигранте у међународне воде ка Европи, пре него што су прешли на коришћење мањих пловила.

Међутим, када је Рим покренуо велику операцију "Маре Нострум" крајем 2013, Италија је почела да хвата кријумчаре у међународним водама, што је приморало криминалце да промене тактику, остану у водама Либије и сместе људе у гумене чамце који могу лако да потону.

Њихов пословни модел такође се променио. Године 2015. многи Сиријци, који су раније чинили око 25 одсто миграната на медитеранској рути из Либије и могли да одвоје више новца за путовање, прешли су на балканску руту.

Италијанска обалска стража је 2015. регистровала 676 чамаца, од којих је 80 одсто имало сателитски телефон, а који су превозили у просеку 103 особе.

До 2016. године број чамаца је повећан на 1.094, од којих свега 45 одсто има сателитски телефон, али појединачно с просеком од 122 путника.

Масовни поласци пловила с мигрантима довели су спасилачке могућности до крајњих граница - више од 13.000 људи спасено је током пет дана крајем маја 2016, још 14.000 у четири дана током августа, укључујући 7.000 у једном дану, а 10.800 на почетку октобра.

Италијанска морнарица и обалска стража спасиле су око 70 одсто миграната 2014, а комерцијални бродови око 24 одсто. Италија је међутим одбацила "Маре Нострум" због притужби да мигрантима служи као "мост ка Европи".

Италијанска морнарица обавља 40 одсто акција спашавања 

Пловидбе су настављене, а после два потонућа бродова у априлу 2015. у којима је погинуло 1.200 људи, ЕУ је појачала операцију европске агенције за заштиту граница Фронтекс названу "Тритон" и покренула операцију "Софија" у борби против кријумчарења.

Несреће на Медитерану довеле су и до покретања приватног финасирања спасилачких бродова, наводи АФП.

Италијанска морнарица и обалска стража и даље обавља 40 одсто акције спашавања, операција "Софија" обухвата 13 одсто, а Фронтекс 7,5 одсто, показали су подаци обалске страже.

Упркос њиховим напорима, више од 4.500 миграната је у 2016. години страдало или је нестало и страхује се да се утопило. Још 1.000 миграната имало је исту судбину ове године.

Неки од њих подлегли су хладноћи или дехидрацији, или су се угушили од испарења горива, или због пренатрпаности бродова.

Скоро 550.000 миграната је стигло у Италију од 2013. до 2016, а 37.000 од почетка ове године.

Према прикупљеним подацима у спасилачким операцијама, поједине приобалне области Либије добијају 50 одсто прихода од кријумчарења миграната. Чамац са 100 путника може да донесе и до 67.000 евра, а дрвени брод са 400 људи и до 380.000 евра.

Фронтекс процењује да је такво "пословање" довело до обрта од између четири и шест милијарди евра.

Европска унија је у процесу обуке и опремања либијске обалске страже у циљу спречавања полазака бродова с мигрантима или барем спречавања њиховог доласка у међународне воде.

Према подацима Међународне организације за миграције (ИОМ), од почетка године пресрели су више од 4.000 миграната.

Како је наведено, идеја је да они буду одведени назад у кампове у Либији, а затим у њихову домовину, ако је то могуће.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом