Турска поново под надзором Савета Европе

Турска је већ била под мерама праћења Савета Европе од 1996. до 2004. године.

Резолуцијом усвојеном са 113 гласова за, 45 против и 12 уздржаних Парламентарна скупштина савета Европе (ПССЕ) која окупља 47 земаља чланица СЕ, одлучила је да се поново отвори та процедура док се на задовољавајући начин не одговори на њену забринутост.

Парламентарна скупштина навела је да очекује од турских власти да укину ванредно стање што је пре могуће, да ослободе све посланике и новинаре који у притвору чекају на суђење, да пазе да суђења поштују гаранције редовне процедуре и да хитно предузму мере за поновно успостављања слободе говора и слободе медија.

Процедура праћења подразумева редовне посете земљи чланици двоје известилаца задужених да разговарају са властима и пленарне расправе о евентуалном напретку који земља остварује. Тренутно су те мере примењене на земје као што су Русија и Азербејџан.

"Та процедура никад раније није била поново отворена за неку од 47 земаља чланица Савета Европе", рекао је портпарол тог тела.

Турска је од 2004. у групи земаља за "пост праћење", где се налазе земље као што су Бугарска и Црна Гора које су оствариле напредак, али у којима има и даље разлога за бригу око стања правне државе и поштовања основних права.

Турско Министарство спољних послова оштро је реаговало на ово враћање уназад.

"Оштро осуђујемо ту неправедну одлуку ПССЕ-а донету из политичких разлога, супротно установљеним процедурама", наводи се у саопштењу.

Како се наводи, одлука о поновном увођењу праћења "занемарује отворен и конструктиван дијалог и сарадњу" коју Турска одржава са Саветом Европе, који је трајао без прекида од "терористичког покушаја пуча".

Савет Европе је више пута последњих месеци указивао Турској да је потребно да поштује вредности дефинисане у Европској конвенцији о људским правима, у време када је Анкара спровела велике чистке у медијима, судству или војсци после неуспелог пуча у јулу.