Да ли Американци понављају историјске грешке?

Дојче веле: Председник Трамп је наредио напад на сиријске положаје 6. априла, тачно 100 година након што су Американци ушли у Први светски рат. Да ли је то случајност или је реч о циљаној историјској симболици?

Ендру Баћевић: Сигуран сам да је то само случајност. Озбиљно сумњам да је председник Трамп знао за годишњицу, није посебно "поткован" кад је реч о историји. Нама посматрачима је ионако тешко да проценимо Трампове мотиве. Ако озбиљно схватимо оно што каже, то би значило да је одједном открио своју хуманитарну страну. Овај напад је јасна војна порука. Мислим да је могуће да ће председник Асад ту поруку исправно интерпретирати и да ће сад променити своје понашање. Ипак је вероватније да ће је игнорисати и да је ово само почетак развоја ситуације која ће бити још компликованија и насилнија од свега што се догађало до сада. Тренутно не можемо ни наслутити какве ће то последице имати.

Брајан Лин: Као историчар не верујем у везу између та два догађаја. Очито Трамп има другачији стил владања од Обаме, он више реагује. Обамин стил је био методички, он је антиципирао последице свог деловања.

Неки посматрачи су забринути да би ова врста војне интервенције без јасне стратегије и циља могла довести до тога да САД нежељено "уђе" комплетно у сиријски конфликт. Да ли је то оправдано из историјског угла гледања?

Ендру Баћевић: Апсолутно. Притом мање мислим на Први светски рат. Ради се о другим ангажманима САД у том региону. И то помињем зато што је министар спољних послова Тилерсон јасно рекао да је циљ америчке политике смена Асада. Али лекција коју смо научили у Ираку и у Либији гласи: решити се једног зликовца је још најједноставнији део. Много је теже организовати оно што дође после тога, инсталирати владу након диктатуре. У обе земље је то протекло катастрофално и било је веома скупо. Морамо гледати, дакле, шта ова влада мисли да учини како би тај процес у Сирији протекао боље. Председник Трамп је своју одлуку донео за само 48 сати. Очито се није саветовао са људима ван свог најужег круга. Да ли је то паметније, тек ће се видети.

Брајан Лин: Занимљиво је да то питање поставља један немачки медиј. Јер је и Карл фон Клаузевиц био Немац, и он је био уверен да је рат по својој природи неурачунљив. И у 19. веку су многи ратови били понајпре реакција на нешто. Та традиција траје већ 200 година, понекад је војска била на казненој експедицији или се једноставно хтело показати ко је газда. Ми то називамо "дипломатија топова". Њен циљ је застрашивање. И ово сад би могла бити једна акција кажњавања без дугорочних последица.

Како оцењујете Трампа као врховног војног заповедника до сада у поређењу са његовим претходницима?

Ендру Баћевић: Из онога што смо видели код Трампа у предизборној кампањи и првим месецима у Белој кући можемо наслутити да он има неуравнотежен темперамент. Он не размишља много о томе шта каже и чини. Импулсиван је, не размишља о последицама. Овај напад се уклапа у то. Изненадна промена мишљења америчке владе у случају сиријског конфликта сигурно ће произвести бројна питања у главним градовима широм света.

Брајан Лин: Мислим да је то засад тешко оценити. Сваки историчар који би сада о томе нешто рекао говорио би више из свог политичког уверења а не на темељу историјске експертизе. Ми то оцењујемо дугорочно, а не на основу тога шта пише Њујорк тајмс. То препуштамо политиколозима, стручњацима за међународне односе и новинарима.

Ендру Баћевић је пензионисани професор међународних односа и историје на Универзитету у Бостону и апсолвент Војне академије Сједињених Држава у Вест Поинту.

Брајн Лин је професор историје и уметности на Универзитету А&М у Тексасу и бивши председник Друштва за војну историју.

Интервју је водио Михаел Книге.