Шта сад следи у Сирији

DW: Колико је Вас изненадила вест да је САД напао сиријски војни аеродром?

Михаел Лидерс: Био сам јако изненађен, јер нисам сматрао могућим да ће америчка влада стварно бити спремна да уради нешто тако непромишљено. Јасно је да ту постоји опасан потенцијал за ескалацију. У Сирији се води прикривени рат – на једној страни су САД, ЕУ, Турска и земље Персијског залива које хоће пад Асада. На другој страни су Русија, Иран и Кина које то не желе ни у којем случају. Ако се, дакле, изведе такав напад какав је сад наредио Трамп, онда наравно постоји опасност да ствар ескалира и да на сиријском тлу врло брзо једни насупрот других стоје Американци и Руси.

Већ се чула прва критика из Кремља да је тај напад агресија, иако су Руси раније упозорени па су могли да повуку своје војнике. Колико је велика опасност да сад Русија интервенише?

Конфронтација је ту и очигледно не постоји спремност да се разумно нагоди око интереса и да се преговара на равноправном нивоу. Утолико је наравно велика опасност да ће се сукоб наставити. С обзиром да приликом овога напада, по ономе што знамо, није повређен ниједан Рус, у Москви ће тај напад остати без реакција. Али, ако буде нових америчких напада, у којима би можда могли настрадати и Руси или руско оружје, онда Москва то неће толерирасти и онда би ствар могла врло брзо да ескалира.

Шта би у најгорем случају могло да се догоди?

САД у Русији тренутно види свог највећег геополитичког противника. Те две државе прикривено ратују једна против друге на два ратна попришта: у Украјини и пре свега у Сирији. Асадов режим је поново заузео све веће градове, последњи је био источни Алеп у децембру 2016. Може се рећи да су Американци изгубили ову конфронтацију с Русијом у Сирији. И сад су утицајни центри моћи у Вашингтону очигледно спремни да ту ситуацију промене и иду на конфронтацију у Сирији.

Не заборавимо: после уставног референдума у Турској 16. априла, САД намеравају да покрену копнену офензиву са елитним јединицама према Раки, главном упоришту ИС на истоку Сирије. 400 америчких војника већ је стационирано у Сирији. Успеће да заузму Раку, али, шта онда? Како даље? Ко ће тамо владати? Шта ће бити следећи захтеви? Хоће ли можда успоставити зону забране летења? То би била тактика малих корака коју Руси не би прихватили. Јер, зона забране летења значи да руски или сиријски авиони више не смеју да узлећу. То би у сваком случају значило конфронтацију. Како ће се то развијати у овом тренутку не знамо, али у сваком случају ситуација је алармантна.

Америчка влада је реаговала на наводни напад бојним отровом у Идлибу и тај напад приписује Асадовом режиму. Колико је сигурно да иза напада стоји Асадов режим?

Немамо никаквих сигурних информација о томе шта се у Идлибу стварно догодило. Замислива је свака интерпретација, недостају нам једноставно поуздане чињенице. Јасно је, међутим, да је Идлиб био само повод за овај војни напад, који геостратешки има другу позадину. Ради се о томе да САД нису спремне да прихвате руску и иранску доминацију у Сирији. Трампова влада се и даље не слаже да се Иран прихвати као факор моћи у том региону. Да је било по Трампу већ би био отказан нуклеарни споразум с Ираном, који је склопљен 2015. у време Обаме. Мислим да овде имамо тактику малих корака постепене конфронтације, која, међутим, неће водити ничему осим још већем разарању Сирије.

Михаел Лидерс је политиколог, стручњак за ислам и публициста. Он је председник Немачко-арапског друштва и саветник немачког Министарства спољних послова.