Шта се крије иза предизборног помирења Зехофера и Меркелове

Професор са Универзитета "Пасау" Хајнрих Оберојтер, који важи за доброг познаваоца прилика у баварској ЦСУ, "сестринској партији" свенемачке ЦДУ, прокоментарисао је Зехоферову жељу за помирењем.

"Хорст Зехофер зна да Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) и ЦСУ могу на савезним изборима у септембру победити само заједнички", оценио је Оберојтер.

Да ли ће бирачи ту Зехоферову жељу за поновном хармонијом са Меркеловом стварно и прихватити – у то, оцењују аналитичари, сумњају многи, чак и они у врху саме ЦСУ.

Медији подсећају на историјат сукоба Ангелe Меркел и Хорстa Зехофера, који јој је у једном моменту претио Уставним судом, најављивао сопственог канцеларског кандидата на септембарским изборима и то у атмосфери у којој је све деловало као да је Меркелова "сатерана у ћоше".

Од скоро, Зехофер поново хвали Меркелову.

Чак и да сада све те похвале које Зехофер упућује Меркеловој, чија популарност пред изборе расте, долазе из "дубине његове душе", отворено је питање да ли ће њих двоје поново живети заједнички "политички живот" у хармонији, пошто, кажу познаваоци, постоји једна прича.

Поверење између Меркелове и Зехофера изгледа да је, према тој причи, опасно нарушено од почетка прошле године и то због избеглица.

Хорст Зехофер је, наиме, тада критиковао Ангелу Меркел и њену политику "отворених врата" према избеглицама назвао "владавином безакоња". Тај термин, који је његова ЦСУ користила, пре свега се односи на комунистички режим бившег ДДР.

Немачка канцеларка све те увреде до избора мора заборавити, а да ли ће их опростити – то је већ друго питање, кажу аналитичари. Подсећају да је још прошлог лета, док је она у анкетама добијала "пацке" од Немаца, незадовољних што им људи придошли углавном из Сирије и других нестабилних земаља узимају део њиховог надалеко познатог благостања, он купио аплаузе.

Зехоферу, великом критичару владине политике према избеглицама, тада је озбиљно порасла популарност.

Немци су изгледа волели његов оштар став и захтеве да се ограничи број улазака у Немачку, повећају мере за сузбијање илегалних прелазака границе, да се оштрије кажњавају они који учине прекршаје, а кућама депортују сви којима је право на азил ускраћено.

Тај конзервативни Баварац, чији је политички узор био легендарни шеф баварске владе Франц Јозеф Штруас, један је од најутицајнијих немачких политичара. Он у својој покрајини влада сам, па га понекад медији "титулишу" и као "краљ Хорст".

Медији данас пишу да ће он, одмах после Ускрса, изнети план о својој политичкој будућности – да ли ће се поново кандидовати за председника баварске владе на покрајинским изборима 2018. године или за шефа ЦСУ. Наводе да ће одређену улогу при свему томе имати и његово здравствено стање.

Зехофер, бивши савезни министар пољопривреде, добар познавалац руских прилика, важи за политичара који у сукоб са Меркеловом не иде са "рукавицама".

Рођен 1949. године у Инголштату, у породици возача камиона, он се, од почетка седамдесетих година када је ступио у ЦСУ до данас – уз многе успоне и падове – винуо до лидера Бавараца и моћног партнера Меркелове који, изгледа, "пеца" и у десним политичким водама и задобија симпатије десничара.

За Зехофера се каже да има и шарм, харизму, искуство и таленат за политику, али је истовремено и неухватљив и непредвидив политичар. Да Хорст Зехофер има снагу и способност да се "дигне из мртвих" показује можда и један податак из његовог приватног живота.

Зехофера су пре десетак година скоро сви "познаваоци прилика" једноставно били "отписали", тврдећи да је сам себе дисквалификовао, деложирао, избацио из високе политике и све то због љубавне везе с једном младом девојком, са којом је добио дете.

Ожењеном католику и оцу троје деце у његовој конзервативној Баварској, али и у Немачкој, то није узето као баш мали "прекршај", али он је успео да "окрене лист" и поново покупи симпатије баварских бирача.

Како се приближавају немачки савезни избори, тако Меркелова постаје све јача, што је и сам Зехофер увидео и њу, како медији данас јављају, назвао "добром картом".

Данашња анкета Института за истраживање јавног мњења "Форса" каже да би демохришћани (ЦДУ/ЦСУ), када би у недељу били избори, добили 36 одсто гласова, што је два процента више него прошле седмице, док би социјалдемократе Мартина Шулца освојиле 29 одсто гласова, односно три одсто мање него у прошлој анкети.