Дојче веле: Нова руска стратегија на Блиском истоку

Деманти је уследио одмах. Не, Русија није послала никакве специјалце на египатско-либијску границу.

"Нема руских специјалних снага у Сиди Баранију у Египту", саопштило је руско Министарство одбране у Москви.

Слично се изразио и портпарол Кремља Дмитриј Песков, који је рекао да "нема информација" о руским снагама послатим преко Египта.

Пре тога је агенција Ројтерс јавила да се у поменутој војној бази налазе 22 руска специјалца. Ројтерс преноси да су ту вест потврдили и представници војске САД.

Неоспорно је да је Русија последњих недеља појачала своје ангажовање у Либији. Тако је више десетина наоружаних лица из једне руске фирме за обезбеђење до краја фебруара било на подручјима која контролишу снаге либијског генерала Калифе Хафтара, потврдио је за лист Араб њуз власник те фирме.

Хафтар се на своју руку и без демократске легитимације бори против џихадистичких побуњеника - пре свега против терориста организације Исламска држава.

Гостовање на носачу авиона

Зна се и да је Хафтар у првој половини јануара био гост на руском носачу авиона "Адмирал Кузњецов" који се из вода пред сиријском обалом враћао за Русију.

Према медијским агенцијама, одатле је наводно имао видео-конференцију са руским министром одбране Сергејем Шојгуом.

Почетком ове недеље, Хафтаров саветник Абделбасет ел Базди разговарао је са Шојгуовим замеником Михаилом Богдановим у Москви. Њих двојица су се сагласили "да је неопходно засновати колективан дијалог у којем би требало да учествују представници свих политичких група и племена", речено је у Министарству одбране.

Још у јесен 2016. године, Москва је представила стратешки папир о руској спољној политици. Ту пише да Москва и даље жали да доприноси стабилности региона и да ће се фокусирати "на политичко-дипломатско смиривање конфликата". У склопу те стратегије је и ангажовање Москве у Либији.

Нова стратегија за Блиски исток

У документу је наговештена и нова стратегија у појединим регионима света.

"Данас, када је међусобна зависност народа и држава битно већа него раније, покушаји да се заснују безбедност и стабилност на туђој територији - немају будућност".

Другим речима: времена у којима је нека страна сила могла да по сопственом нахођењу одређује политику неке друге земље, прошла су.

Какве је поуке Русија из тога извукла - види се по ангажовању у Сирији на страни председника Башара ел Асада.

Русија има врло конкретне представе о будућем политичком правцу Сирије. Ако се та стратегија следи, она се може остварити само заједно са партнером - дакле Асадом.

Ту треба рачунати и друге партнере, пре свега Иран и либански Хезболах. При томе се не мора радити о трајним савезима, већ се у много већој мери ради о алијансама које су временски ограничене и могу да се разграде након постизања постављених циљева.

Критика политике САД на Блиском истоку

То је Москва увидела након уласка САД у Ирак 2003. године. Инвазија је почела, а да се Бушова влада пре тога није побринула да нађе партнера на лицу места, некога ко би могао да јој помогне при преуређивању државе. Зато је и послератна фаза била хаотична. Последице интервенције се осећају и данас.

Слично критички Москва гледа и на политику владе Барака Обаме на Блиском истоку. Она је пропала, каже Леонид Слутски, председавајући Одбора Думе за спољне послове.

"Немоћ и изостајање резултата су очигледни", наглашава Слутски.

Из тих грешака Москва жели да нешто научи. Стране државе би требало да сарађују са јаким режимима, колико год они били безобзирни, рекао је, како преноси Њузвик, Путин приликом представљања новог стратешког папира. И додао да ће у супротном свет доживети "уништење државних система и процват тероризма".

Жеља за глобалном моћи

Русија истовремено жели и да се свету поново презентује као глобална водећа сила. При томе има успеха којима може да се похвали. Током протекле године, Путин је имао 25 сусрета са политичким вођама арапских земаља, како преноси Њузвик, што је пет пута више него што је постигао Обама.

Важан део тог биланса је остварен и због руског ангажовања у Сирији. Тамо је Русија тестирала своју нову стратегију, каже политиколошкиња Ренда Слим са Вашингтонског института за Блиски исток.

Последица је јасна: "Сваки политички вођа ће сада да каже- можда је време да преиспитамо односе са Русијом."

Чини се да је Русија тек на почетку са својом новом политиком на Блиском истоку. Ширење ка Либији је, како у једној студији процењује амерички труст мозгова Стратфор, "само један елемент много обухватније стратегије јачања руских активности у јужном Средоземљу и стварање зоне утицаја каква је постојала у времену Совјетског Савеза".