Вашингтон немоћан да заустави Пјонгјанг?

Лансирање четири ракете средњег домета из војне базе Тончангри у Северној Кореји изазвало је узбуђење и забринутост у војним и политичким круговима у источној Азији, нарочито Јапану и Јужној Кореји. Разлог за то је првенствено војне природе – четири ракете испаљене су одједном, као плотун, недалеко једна од друге, због чега су их шпијунски сателити у почетку грешком регистровали као лансирање једног пројектила, чиме је изгубљено драгоцено време за њихово праћење и пресретање.

Такође, севернокорејска државна телевизија, која традиционално служи као испостава преко које се свету шаљу политичке и војне поруке, први пут је отворено и прецизно саопштила да је лансирање било вежба за напад на америчке војне базе у Јапану, што је додатно узнемирило јавност у Земљи излазећег сунца.

И док амерички медији говоре о новој провокацији Северне Кореје, јасно је да је лансирање заправо обављено као средство одвраћања, односно, као реакција на дуге и обимне војне вежбе америчке и јужнокорејске армије које су почеле прошле недеље, а које ће трајати читава два месеца и укључују симулације искрцавања на обале Северне Кореје и обарање режима у тој земљи.

Војна интервенција немогућа?

Северна Кореја последњих година остварила је видан и значајан технолошки напредак у производњи нуклеарних бомби веће снаге и мањих димензија, у развоју нових типова балистичких ракета, повећавању њиховог домета и смештању тих ракета на мобилне лансере, попут гусеничара и подморница.

Зато амерички медији све више спекулишу о могућности концентрисаних удара из ваздуха на севернокорејске војне положаје и владу у Пјонгјангу.

Војни коментатори у Азији и САД, међутим, оцењују да је војна опција сувише опасна, будући да Пјонгјанг располаже већим бројем балистичких ракета, од којих су многе постављене на покретне платформе и стога тешке за праћење.

Северна Кореја има и нуклеарне бојеве главе мањих димензија које би у случају рата једноставно могле да буду убачене у суседну Јужну Кореју и тамо детониране чак и ако би жестоки ваздушни напади уништили лансирне рампе ракета које могу да их носе.

Верује се и да је протеклих година севернокорејска армија вероватно предузела напоре да различите елементе производног процеса нуклеарног наоружања и балистичких средстава за његово испоручивање на велике раздаљине распрши по својој територији, тако да евентуално бомбардовање вероватно не би могло да их у целости елиминише.

Проблем за САД и њене савезнике, кажу поједини стручњаци, јесте и недовољна обавештајна инфилтрација, односно недостатак способности да се шпијунирањем прате политичке и војне фигуре које раде на севернокорејском програму развоја ракета и нуклеарних бомби.

И коначно, јужнокорејска престоница, на чијој територији и у непосредном окружењу живи око 20 милиона људи, близу је границе са Северном Корејом и налази се у домету конвенционалног артиљеријског оруђа, тако да би и најуспешнији напад у којем би у великој мери било неутрализовано ракетно наоружање севернокорејске армије вероватно Сеул стајао много жртава.

Политички гледано, компликације које би бомбардовање Северне Кореје изазвало у односима са Кином, такође представљају велику кочницу за агресивне намере војних планера у Вашингтону и Сеулу.

Зато, сматра се, САД немају другог избора него да наставе досадашњу релативно неуспешну војну праксу електронског ометања и хакерских напада на севернокорејску армију, уз јачање антиракетних снага и покушаје да се дипломатским путем Народна Република Кина приволи да уведе оштре санкције Пјонгјангу.

До увођења најновијих, строгих санкција Северна Кореја је око 75 одсто своје спољне трговине обављала са многољудним суседом и остваривала преко милијарду долара прихода годишње од продаје угља, руде гвожђа и злата Кини. Сматра се да је Северна Кореја други, након Аустралије, извозник угља у Кину.

Још један велики извор прихода за севернокорејски програм развоја оружја и врхушку у тој земљи је била продаја наоружања клијентима у Африци и на Блиском истоку, коју САД и њени савезници настоје да зауставе кроз претресање севернокорејских бродова и контролу токова новца.

Поједини медији у источној Азији јављају да је влада у Пекингу, која је прошле године пристала да се придружи пооштравању санкција Уједињених нација Северној Кореји, недавно донела одлуку да замрзне увоз угља, најважнијег севернокорејског извозног артикла, али остаје да се види да ли ће се та одлука, ако је заиста донета, доследно и строго спроводити, јер Пекинг, слажу се дипломате и војни аналитичари у Азији, не жели да дозволи економски колапс севернокорејског режима и државе, јер би то могло да доведе до егзодуса сиромашних Севернокорејаца у Кину и евентуалног уједињења Корејског полуострва под влашћу владе у Сеулу, која је блиски савезник САД.