Савет Европе о заштити деце избеглица од сексуалног злостављања

О укупном броју деце погођене избегличком кризом у Европи не постоје збирни подаци, али Европска мрежа омбудсмана за децу процењује да је 2015. године најмање 337.000 деце регистровано као тражиоци азила, а 88.300 било је без пратње.

Само мали број земаља, обухваћених извештајем који ће бити објављен касније данас, пружио је податке, док су остале саопштиле или да на њиховој територији нема жртава злостављања или да немају податке о томе.

Већина тих земаља свесна је да постоји више случајева сексуалног злостављања деце него што показују званичне бројке, а разлог за то су делом недовољни капацитети државних органа, а делом то што сама деца не пријављују насиље.

"Непријављивање сексуалног злостављања и експлоатација деце избеглица и идентификација жртава је највећи изазов", рекао је генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд.

Савет Европе, како је додао, жели да охрабри националне власти да сарађују са невладиним организацијама и организују ефикасно прикупљање података и рад саветодавних служби за децу, које ће довести до бољег извештавања о кривичним делима и идентификацији жртава.

У извештају, у којем је фокус на деци млађој од 18 година, Ланзарот комитет СЕ позива све државе да провере породичне везе деце са одраслима који их прате, односно да испитају ко су ти одрасли људи ако нису њихови родитељи, како би та деца била заштићена од могућег сексуалног злостављања или експлоатације - било од стране тих одраслих лица или уз њихово посредовање.

У саопштењу се каже и да су прихватни центри под све већим притиском због повећаног броја деце избеглица, због чега се она смештају често у спортске сале, бивше војне бараке или друге привремене објекте.

Како се наводи, недовољно осветљење и присиљеност да са одраслима деле тоалете и спаваонице чине да су та деца нарочито изложена опасности од сексуалних деликата и узнемиравања.

Осим тога, како се указује, дуготрајне процедуре издавања азила пружају прилику нападачима да "таргетирају" децу.

Деца избеглице би требало да имају старатеље који имају кључну улогу у изградњи неопходног поверења да им се помогне да превазиђу страх и културолошке табуе, омогуће откривање могућег сексуалне експлоатације и злостављања.

Такође се саветује да би требало обезбедити телефонску или онлајн подршку за ту децу, као и помоћ терапеута.

Уз извештај СЕ приложени су и одговори земаља у којима је вршено испитивање, а једна од њих је и Србија.

Према извештају Министарства унутрашњих послова, у периоду најинтензивније миграције (2015-2016.) границу Србије прешло је 10.500 деце без пратње, углавном у друштву одраслих истог порекла, који су или њихови рођаци, суседи или су се односили према тој деци као члановима породице, због чега су пропуштени ка својим крајњим дестинацијама.

Министарство унутрашњих послова Србије навело је да је 2015. године број деце у прихватним центрима био 64, колико их је било и у првих сто дана 2016.

Број тражилаца азила међу њима није познат, наводе српске власти и додају да према подацима од 2009. до 2016. године није пријављен ниједан случај сексуалног злостављања међу младима.

Са друге стране, у Извештају СЕ наводи се да је НВО Атина пријавила да је приликом рада на терену примећено неколико деце чије понашање указује на "могуће сексуално злостављање".

Званично, случајеви сексуалног злостављања нису пријављени органима за прихват избеглица.

Међутим, НВО Атина која руководи једним смештајним капацитетом и првенствено штити жртве кријумчарења, идентификовала је неколико могућих жртава сексуалног злостављања.

У одговору на питање које мере се у Србији предузимају ради спречавања да деца избеглице постану жртве сексуалног злостављања и експлоатације, и државни органи и НВО Атина слажу се да не постоје координисане превентивне мере због недостатка преводилаца, "културолошких медијатора" и других професионалаца.