четвртак, 02.03.2017, 11:42 -> 14:08
Извор: Танјуг
Кад Данци траже део немачке територије
У срце Европске уније, пољуљане разним кризама – од дужничке и финансијске до избегличке и интеграционе – а у години немачких избора, стигао је од моћних десничара из суседне Данске захтев о промени граница, "са жељом" да се на немачком острву Силт завијори данска застава.
Тиме је, уз помињање права националних мањина, тема промена граница у ЕУ која је на неки начин и табу, али, верује се, и окончана горким искуствима два светска рата и новијом политичком историјом Европе, постала нешто о чему се говори са дозом хумора у време карневала, али и уз озбиљне политичке коментаре.
Заменик шефа десно-конзервативне данске Народне партије Серен Есперсен жели да се данска граница поново, према старим граничним прописима, помери у правцу југа. Притом би градови Флензбург, Рендзбург и острво Силт, где се одмарају Немци и њихови политичари, било у данским рукама. "Ми бисмо радо имали Данску до реке Ајдер... наравно...", рекао је Есперсен.
"Зашто ми то не бисмо желели? То је нада и сан... историја није статична...", сматра овај шездесеттрогодишњи дански десничар, који, истина, каже да нити верује да ће ускоро доћи до битке у јужном Шлезвигу нити то жели.
Есперсен је рекао, а немачки политичари су реаговали у сваком случају коментарима и упозорењима – политичким, али и туристичким.
"То се добија када се Европа препусти десничким популистима", упозорио је експерт за питање унутрашње политике из владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Армин Шустер.
Његов колега из баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Михаел Фризер саветовао је Есперсену да, иако је карневал, скине своју "карневалску капу". Он је такође Есперсену "припретио" и немачким туристима, који годишње остављају милионе у Данској, и рекао да би се могло десити да им ускоро више нико не дође.
Експерт за спољну политику из ЦСУ Ханс-Петер Ул сматра да је померање граница могуће само ако то жели већина на обе стране.
"Померање граница – то су нас научила горка искуства два светска рата – могуће је само ако већина са обе стране границе то жели", упозорава Ул.
Заменик посланичког клуба демохришћана Ханс-Петер Фридрих саветовао је Есперсену да човек, ако то не подноси, не би ни требало да пије дански "аквавит", што је једна врста ракије са кимом.
Политичка партија данске националне мањине у Немачкој, SSW, одбацила је као популистичке, нереалистичке и времену непримерене захтеве овог данског десничара о промени граница.
"Идеја да Силт и Шлезвиг постану дански је опасна игра са деценијама дугим граничним миром, који смо заједнички постигли после стогодишњих данско-немачких конфликата", саопштио је шеф посланичког клуба SSW у парламенту у Килу Ларс Хармс.
Из редова немачке партије Зелени стигао је захтев влади у Копенхагену да се дистанцира од изјава Есперсена о ревизији граница, чија је партија друга по снази у парламенту.
Немачки политичари су на овај захтев из Данске реаговали у првом плану опуштено, указујући да су 2015. године Немци у Данској остварили 13,8 милиона ноћења, што је више од 60 одсто свих ноћења страних туриста и тиме су тему промена граница, углавном, свели на бизнис-причу, чиме су, такође, ставили до знања да се са европским популистима и десничарима не треба упуштати у озбиљне политичке дискусије, ни расрављати о дефинитивно утврђеним питањима.
Немачка покрајина Шлезвиг–Холштајн, смештена на крајњем северу земље, коју Немци од миља зову и "земља хоризонта", покрајина је раскошне лепоте и скандинавских фјордова на обалама Северног мора и Балтика, у којој Данци живе као призната национална мањина, уживајући у далеко чувеном благостању, на које су Немци поносни.
На другој страни, такође мирно, окружени Данцима, живе Немци у благостању данске социјалне државе.
У, међувремену је шеф данске дипломатије Андерс Самуелсен, поводом Есперсенових изјава и захтева за померањем државне границе ка југу, само кратко рекао да то, "као што је познато, није политика Данске, нити данске владе".
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар