Јункер за изградњу и уједињавање ЕУ, макар и у две брзине

Поред тога што, у страху од Марин ле Пен, камата на француске државне обвезнице расте, рате и бојазан од доласка на власт на изборима у Италији такође заговорника разграђивања ЕУ и враћања на национални економски и монетарни суверенитет, а спомиње се и да би презадужена Грчке могла коначно напустити евро.

Политика новог америчког председника Доналда Трампа, не много наклоњена према ЕУ и нарочито према Немачкој, такође је допринела великој забринутост за будућности Европске уније и Јункер без увијања каже да је "све већа слабост Европе обележје света који нас окружује".

Жан Клод Јункер је у програмском излагању на белгијском универзитету Лувен ла Нев предочио да све више грађана губи поверење у способност институција ЕУ и националних власти и политичара да обуздају неповољне социјалне и економске последице неолибералног светског поретка, и да заштите ЕУ од тероризма и масовне илегалне имиграције.

"Ми, Европљани, становници смо најмањег континента на свету... минијатурни смо, територија ЕУ је 5,5 милиона квадратних километара, а Русија која је наш сусед - зар не, има територију од скоро 18 милиона квадратних километара", рекао је Јункер.

Додао је да "ми мислимо да смо и даље господари света, што никад нисмо ни били, и што нећемо ни бити, јер свету уосталом и није потребан господар".

"Имамо моћну привреду, али она губи снагу", рекао је Јункер и указује на то да је само пре пар година европска привреда чинила 30 светске, сада је пала на 25 одсто, а кроз пар година ће доћи на 20 одсто учешћа у светској привреди.

"Кроз 15 година ниједна држава Европске уније неће више бити чланица Групе 7 најмоћнијих држава... а раст становништва је у очајном стању", рекао је Јункер, уз опаску да су Европљани 1900. године чинили 20 одсто светског становништва, а сада једва шест одсто.

Јасно циљајући на долазак нове америчке администрације у Вашингтону, председник Европске комисије је подвукао да је он, Јункер, "супротно некоме ко је недавно имао изборни успех, снажно опредељен за мултилатерализам, а не за затварање у себе и провинцијализам који је неспојив са сложеношћу данашњег света".

Јункер је одлучно за то да се настави изградња и уједињавање ЕУ кроз јачање јединственог тржишта, "дигиталне економије", европског тржишта капитала, енергије, европске одбране, за коју каже да је залог будућег самосталнијег деловања ЕУ у свету.

Шеф Комисије је такође нагласио да ЕУ "у две брзине" представља неумитан излаз из ситуације у којој се нашла после одлуке Велике Британије да изађе из чланства - "што је трагедија".

Објаснио је да су "две брзине" нужност јер оне чланице које желе да брже напредују и уједињују се у неким областима, никако не могу и не треба да чекају оне које за то још нису спремне или то и не желе, и то "управо зато што живимо у доба када је мало спремности да се с одушевљењем говори о Европи".

Јункер је у говору настојао да одагна било какве сумње у постојање "европског милитаризма" због јасног настојања и спремности кључних чланица ЕУ да крену у изградњу далеко моћније европске одбране.

То је и последица доласка Трампа на власт у Вашингтону и његовог захтева да "Европљани, а не амерички војници, бране европску децу", како је навео Јункер. Приметио је да Американци за војску дају 600 милијарди долара годишње, а Европљани 250 милијарди, а да је борбени капацитет Европе само 12 одсто америчког.

Европљани су подељени, имају 154 типа наоружања, а Американци 27, у Европи се 80 одсто новца за одбрану троши искључиво у националним оквирима, а обједињавањем би ЕУ увећала економију за најмање 25 милијарди евра, а могуће и до сто милијарди.

То би ојачало ЕУ у свету, закључио је Јункер и рекао да "стабилност света не почива само на војној моћи, већ се мора више темељити на развоју, на партнерству с другим деловима света".

"Тиме ћемо показати да су у праву они који се надају да Европа може још боље него неки други", закључио је председник Еврпске комисије.