Дојче веле: Европа - нуклеарна сила?

Како се наводи, Качињски је за Франкфуртер алгемајне цајтунг рекао да би било добро да Европа постане суперсила и да може да држи корак са Русијом као нуклеарна сила, али и да би то значило и спремност на огромне издатке.

Дојче веле је истакао да се о тој табу теми до сада чуо само мали број гласова и да је посланик ЦДУ Родерих Кицеветер рекао да је Европи потребна "нуклеарна заштита за застрашивање", ако САД више не буду хтеле да одржавају свој нуклеарни штит.

Ник Витни, бивши шеф Европске агенције за одбрану, који данас ради у трусту мозгова ЕЦФР казао је да "не изненађује што је сада дошло до те дебате", јер се политичка ситуација веома брзо променила, а тиме и дискусије о одбрамбеној политици.

Дојче веле је анализирао колико би кредибилан био концепт европског нуклеарног застрашивања и навео да би још пре 30 година, Лондон и Париз били почашћени предлогом да постану браниоци континента.

"За то би биле потребне институције које ЕУ нема", рекао је Ник Витни и додао да би после изласка Велике Британије из ЕУ преостала само још Француска са својим нуклеарним оружјем које би у случају нужде могла да "откине једну ногу руском медведу".

У очима овог стручњака, дискусија се води "на самој ивици терена", али "не и ван оквира могућег".

Улрих Кин из "Карнегијеве фондације" за међународни мир сматра да постоји конкретна претња, јер Русија има 2.000-3.000 комада тактичког оружја, а да би се Европа, уколико би томе хтела да супротстави адекватну заштиту, суочила са невероватним трошковима.

Према његовим речима, опасно је и то што би Уговор о неширењу атомског оружја из 1968. практично био мртав када би се Европљани повукли из њега.

"То би имало последице за цео свет. Могло би да настане 55-60 земаља са нуклеарним оружјем - а то је хорор-сценарио", оценио је он и додао да би Европљани коначно требало да учине оно о чему су увек говорили - да унапреде сарадњу на плану одбране и заједнички набављају системе оружја да би постали ефикаснији и кредибилнији на плану конвенционалне одбране.

Михаел Галер, портпарол у Одбору Европског парламента за одбрану оцењује да Европа мора да учини оно што дозвољава Лисабонски уговор - да спроводи у дело структурисану сарадњу.

"Заједничке набавке, заједничке вежбе, заједничке структуре - то су следећи кораци", казао је Галер.

Међутим, наводи Дојче веле и он сматра да би трка у нуклеарном наоружавању била погрешна, јер реална опасност постоји, и то због тактичког атомског оружја које су Руси стационирали у Калињинграду.

"Али, свеукупна равнотежа постоји. Не желимо да оживимо стару дебату о наоружавању из осамдесетих година", рекао је Галер.