Детињство у Мосулу – сазревање у суровој стварности

Јусуф је четрнаестогодишњак. Као и многа деца живи у кампу Казер близу Мосула. Да би прехранио себе и своју породицу, током владавине Исламске државе, на улицама заробљеног града Мосула продавао је и препродавао све до чега је могао да дође. Уз то морао је и да се скрива од исламиста, који су разорили његов град и отерали многе становнике из њега.

Сналазио се и обезбеђивао новац за своју породицу. Продавао је семенке и бомбоне, а једно време и цигарете – упркос забрани.

После ослобођења града, Јусуф каже да се његов живот мења из дана у дан. Сада продаје остатке хлеба и друге хране пастирима, наравно ако је остане јер су оброци веома оскудни.

Понекад превози робу од једног до другог места. Каже да је добра зарада када дневно заради 2.000 ирачких динара, што је око два долара.

"Имам ова колица и тако зарађујем. Помоћ нам је преполовљена. Зато радим. Зарадим од 20 до 40 центи за оно што превезем", каже Јусуф.

Због кашњења исплате средстава из донаторских земаља, хуманитарна помоћ за расељене широм Ирака је смањена. Због тога су многа деца, као Јусуф, напустила школу и почела да раде.

То је било једино правило за преживљавање у Мосулу, Анбару, Фалуџи или Рамадију, градовима које је окупирала Исламска држава. Многи родитељи нису уписивали дечаке у школу.

"Нисам послао сина у школу јер сам се бојао да ћу га изгубити. Плашио сам се да ће га регрутовати милитантне групе. Могао је да оде у школу и да се не врати", рекао је родитељ Саид Мохсул из Мосула.

Саидов син Мортада има 12 година и такође је радио "мале послове" за мале паре. Сакупљао је празне пластичне флаше. Пола новца који је зарађивао давао је мајци. Без обзира на све тешкоће, Мортада и даље има велике снове.

"Наравно да је школа боља од посла. Желим да будем доктор или пилот", каже Мортада.

Када је то рекао, и сам се насмејао – као и његови другари.

Према подацима Уницефа, више од пола милиона ирачке деце ради, не иду у школу јер и они морају да зарађују за своје породице.