Људи који ће обележити Европу 2017. године

На листи "топ тен" људи који ће у таквим условима највише утицати на Европу, поред лидера ЕУ и оних који то желе да буду, налазе се и председници Русије и САД, као и мигрант из Африке и "мрзитељ" Европе.

Победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД запањила је Европљане већ шокиране одлуком Велике Британије на референдуму да изађе из ЕУ. Та одлука је инспирисала евроскептике и противнике естаблишмента.

Када Трамп 20. јануара уђе у Белу кућу, политика коју буде водио, у складу са обећањима из кампање или не, могла би у великој мери да утиче на Европу.

Трампова буџетска политика може да охрабри бизнис у ЕУ, где успорена економија доприноси политичкој нестабилности, међутим, Трампов трговински протекционизам могао би да делује управо супротно.

На ЕУ ће деловати и Трампова политика око НАТО-а, као и залагања за боље односе са Русијом.

Напомињући да људи са "топ тен" листе нису побројани по снази утицаја на ЕУ, бриселски портал Евроактив као следећег наводи лидера пољских владајућих конзервативаца Јарослава Качињског, који стално пркоси Западу.

Крајем децембра ЕУ је запретила санкцијама Варшави ако у року од два месеца не испуни препоруке за отклањање системских претњи правној држави, пре свега у вези са независношћу уставног суда, међутим, Качињски рачуна на вето савезника, попут мађарског премијера Виктора Орбана.

На пољска спорења са Бриселом, односно на поделе између истока и запада, рачунају и британске дипломате у вези са преговорима о Брегзиту.

Холандски бирач, како се наводи, такође би могао да одреди "тон" европске изборне године ако се потврде резултати истраживања по којима ће антиисламска Партија слободе Герта Вилдерса бити најјача у парламенту.

Иако коалиционе владе више странака значе да Партија слободе вероватно неће владати, њена победа може да подстакне гласаче крајње деснице касније на изборима у Француској и Немачкој.

Европа ће у овом случају пратити како се једна од земаља оснивача ЕУ бави човеком који жели да изађе из ЕУ – да ли ће покушати да га држи подаље од власти или ће га увести у власт да у додиру са реалношћу ублажи своју реторику.

Истовремено ће британска премијерка Тереза Меј још више добити на значају када обавести Брисел о покретању процеса изласка Велике Британије из ЕУ. Мејова ће то урадити до краја марта 2017.

Она мора да уједини и своју владу и земљу из које стижу претње отцепљењем и да се затим бори са Европљанима који страхују да би сваки уступак Британији био "закивање још једног ексера у ковчег Уније".

Све то можда неће ни бити много важно ако лидерка анти-ЕУ Националног фронта Марин ле Пен 7. маја постане председница Француске. Истраживања указују на њену победу у првом кругу 23. априла, али многи сумњају да може да добије већину и однесе коначну победу.

Међутим, после Брегзита и Трампа нико не верује у истраживања, а Марин ле Пен је придобила милионе који никада нису гласали за расизам и антисемитизам њеног оца. Како се оцењује, много тога зависиће од противкандидата на француским изборима, али је извесно да, ако она дође на чело Француске, то може да буде крај Уније, барем онакве каква је сада.

Међу онима који ће утицати на ЕУ јесте и непознати мигрант из Африке, коме се, с обзиром на тактику ЕУ која је успела да задржи Сиријце подаље од Грчке, намеће питање зашто да прелази Сахару и Средоземно море само да би био ухваћен и враћен кући.

На листи је и председник Русије Владимир Путин, који настоји да обнови светски утицај Москве и може да прави пријатеље или непријатеље на Западу на много начина, од контроле снабдевања гасом, до подршке противницима ЕУ.

Лидери ЕУ за седам месеци треба да одлуче да ли ће укинути или задржати санкције Русији уведене због кризе у Украјини. Неке чланице не слажу се с настављањем санкција и, ако Трамп ублажи америчке санкције, ЕУ ће тешко спречити једну или више чланица да блокирају продужавање санкција Русији.

Човек од утицаја на ситуацију у ЕУ у 2017. биће и италијански председник Серђо Матарела, који мора да наговори странке у својој земљи да управљају трећом по снази економијом зоне евра, док се спремају за изборе који ће се одржати не зна се тачно када и по којим правилима.

Италијански партнери из зоне евра са зебњом прате шта се дешава са том презадуженом земљом и њеним посрнулим банкама. Упућени кажу да је, за разлику од Грчке или Португалије, Италија исувише велика да би пропала, али и исувише велика за спасавање.

Европску политику у 2017. дефинисаће и немачка канцеларка Ангела Меркел, која ће се борити за четврти мандат на изборима у септембру и коју сматрају лидером европских лидера. Она је суочена са љутњом и бојазнима због милион тражилаца азила који су стигли у Немачку 2015.

На крилима страха од имиграције, евроскептици у Немачкој могли би да се изборе за прва места у парламенту, што би могло да веома искомпликује коалиционе преговоре Ангеле Меркел.

Ангелу Меркел сматрају кључном за стабилност Европе, али је питање шта она може да уради ако Европа почне да се круни.

Последњи на листи "топ тен" је тзв. "човек у црном који је дошао да мрзи Европу у којој живи". Исламска држава потпирује његов гнев и тера га да реагује. Шире гледано, "човек у црном" може да стоји иза непознатих и непредвидивих догађаја који у најмању руку могу да узнемире јавно мњење и скрену ЕУ са пута планираног за 2017.

Као "људе важне помена" за ЕУ у 2017. бриселски портал додао је и европску комесарку за конкуренцију Маргрете Вестагер, турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и председника Европске централне банке (ЕЦБ) Марија Драгија.

Комесарка Вестагер "обрушила" се на неке од највећих светских мултинационалних компанија због пореских аранжмана и биће интересантно видети да ли ће јој бити дозвољено да такав чврст став задржи у наредној години.

Турски председник се 2016. године суочио са покушајем пуча и серијом терористичких напада, као и најтежим периодом у односима ЕУ и Турске у новијој историји.

Споразум ЕУ–Турска о избеглицама на мети је критика, а Ердоган прети повлачењем из споразума уколико се прекину преговори о уласку Турске у ЕУ.

У међувремену, председник ЕЦБ мирно прати успорен економски опоравак зоне евра после финансијаке кризе и очекује се да тако и настави. Међутим, како се наводи, неки у ЕУ могли би да изгубе стрпљење због таквог "спорог и стабилног" приступа.