"Истина" о Алепу виђена кроз филтер "Твитера"

Потресне последње поруке људи заробљених у источном Алепу, објављене на Твитеру, пренели су водећи западни медији. Али људи који их изговарају нису цивили – тврде новинари сајта In the now, који је део мреже Раша тудеј. Наводе да је реч о активистима западних невладиних организација који подржавају сиријске побуњенике. Шта је онда истинито? Једино и несумњиво само то да су цивилне жртве у Алепу велике, каже фото-репортер Зоран Мариновић, који се тренутно тамо налази.

"Нико не може знати и нико не може причати о убијањима цивила нити ичем сличном, јер то, иако се дешава, нико не зна", истиче Зоран Мариновић.

Према његовим речима, ни УН нису ушле у та три кварта, у којима су остали побуњеници, и то су, како каже, вести које се темеље на твитовима.

"Неко то твитује, и онда Гардијан и Њујорк тајмс објаве целу репортажу о томе како се понавља Сребреница, и како се убијају цивили", истиче Мариновић.

Ипак, у ситуацији када немате директна сазнања са терена, друштвене мреже су често једини извор информација. Истовремено, и једини канал на којем све зараћене стране могу да пласирају шта год желе. 

Новинар Политике Бошко Јакшић подсећа да је старо правило да је истина прва жртва рата. "Као што смо видели на недавно срамном снимку Си-Ен-Ена, мртви људи који треба да се покажу као жртве замотани су у беле чаршаве, а потом се видело како се померају", наводи Јакшић.

Сада друштвене мреже, а у неким претходним ратовима злоупотребљавале су се штампа и телевизија. Позната је прича "лажног хуманитарца" са Косова, Халита Баранија, који је западним медијима најпре пласирао причу да су Срби одговорни за дављење три албанска дечака у близини Митровице 2004. године, да би касније признао да је причу измислио.

Ипак, у сваком рату такве приче пре запале јавност него извештаји међународних орзганизација – који су једнако алармантни, каже Раде Мароевић, који је извештавао о ратним сукобима на Косову.

"И даље су све те организације присутне на тим жариштима, али информације много брже стижу преко друштвених мрежа. И самим тим, иницијални утицај људи који те ствари постављају на мреже је већи од међународних организација, којима треба бескрајно дуго да сачине било какав извештај", напомиње заменик уредника интернет портала РТС-а Раде Мароевић.

У ситуацији када не видите својим очима, можете, али и не морате, да верујете туђим. Поготово у рату, где свако има своју истину.