ЕУ: Договор о продужењу санкција Русији за још шест месеци

Према речима двојице неименованих званичника, лидери земаља ЕУ постигли су договор о продужењу санкција Москви на данашњем самиту у Бриселу, а формална одлука о томе биће донета у наредних неколико дана.

Санкције које је ЕУ увела Русији у јулу 2014. године због анексије Крима и подршке проруским побуњеницима на истоку Украјине, погађају руски финансијски, енергетски и одбрамбени сектор, као и размену сировина које се могу користити у цивилне и војне сврхе, а остаће на снази најмање до половине следеће године, преноси Бета.

Лидери ЕУ постигли су на самиту и договор о усвајању резолуције којом се "снажно осуђују" напади руске и сиријске војске на Алеп, где је у току масовна евакуација цивила из источног дела града, над којим су сиријске снаге после четири године преузеле контролу од побуњеника.

Неименовани званичници навели су, међутим, да се лидери земаља Уније нису сагласили око увођења санкција Русији због њеног учешћа у сиријском рату, највише због тога што још није познато какву ће политику према Москви водити будућа администрација новоизабраног председника САД Доналда Трампа.

Исти извори додали су да ЕУ разматра "све расположиве опције", али могућност увођења санкција, како су навели, "није поменута", иако се "ситуација може променити" јер су званичници ЕУ разговарали и начину на који могу помоћи у евакуацији цивила из источног Алепа.

Један неименовани немачки званичник рекао је да ће "вероватно" бити постигнута сагласност о продужењу санкција Москви које су 2014. уведене после пада авиона малезијске компаније Малејжа ерлајнс изнад истока Украјине, при чему је погинуло 298 особа.

Самиту је присуствовао и председник локалног савета побуњеника у Алепу Брита Хаџи Хасан, који је рекао да су десетине хиљада становника Алепа "дочекале смрт после неуспеха међународне заједнице".

На састанку се разговарало и о споразуму о придруживању Украјине ЕУ, који једино није ратификовала Холандија, јер је одбачен на тамошњем референдуму, али су лидери ЕУ постигли компромис са том земљом, што ће омогућити примену споразума.

Одобравањем споразума отворена је могућност појачања политичке и трговинске сарадње ЕУ и Украјине и удаљавања Кијева од сфере утицаја Москве, али нису саопштени детаљи о начину постизања компромиса.

На састанку се разговарало и о споразуму о придруживању Украјине ЕУ, који једино није ратификовала Холандија, јер је одбачен на тамошњем референдуму.

Холандски премијер Марк Руте рекао је претходно да би "повлачење тог споразума са преговарачког стола био највећи поклон који би ЕУ могла дати (руском председнику Владимиру) Путину".

Са друге стране, лидери ЕУ треба да се сагласе и око начина на који ће преговарати са Великом Британијом о изласку те земље из Уније након што премијерка Тереза Меј покрене формални поступак активирањем члана 50 Лисабонског уговора.

Мејова је новинарима рекла да се нада "мирном процесу иступања" који ће се водити у интересу обе стране у преговорима.

Неименовани извори навели су да 27 чланица Уније треба да се изјасни о документу којим се тражи "што скорије отпочињање преговора са Лондоном после активирања члана 50".

На састанку се разговарало и о мигрантској кризи и европској одбрамбеној политици, а на дневном реду нашла се и Грчка, дан пошто је Еврогрупа суспендовала мере репрограмирања грчког дуга, што је грчки премијер Алексис Ципрас назвао "уценом".

Суспензију је тражила Немачка, наводећи да поновно увођење тринаесте исплате за мале пензије и одлагање повећања ПДВ-а нису у складу са договором са повериоцима.