Би-Би-Си: Лекција из Сребренице није научена

У разговору са преживелим Сребренчанима, који причају о томе како виде ситуацију у Алепу, Би-Би-Си подсећа да се тај злочин у БиХ догодио 11. јула 1995, а две године раније Сребреницу су УН прогласиле за област безбедну за цивиле.

Босански муслимани из околних области тражили су у Сребреници уточиште док су босански Срби, наводи Би-Би-Си, извршавали етничко чишћење, протеравши несрпско становништво.

"Око 20.000 избеглица је побегло у Сребреницу, тада под заштитом холандских мировњака УН. Међутим, снаге босанских Срба, предвођене командантом Ратком Младићем окупирале су град и почело је гранатирање", наводи овај британски медији.

Хасан је тада имао 19 година и мислио је, каже, да ће их у Сребреници УН снаге заштити.

"Оно од чега је Хасан побегао из Сребренице био је највећи злочин у Европи од Другог светског рата. За само неколико дана убијено је 8.000 мушкараца и дечака. Питање шта мировњаци нису учинили да заштите убијене остало је до данашњег дана", пише Би-Би-Си.

Како наводе, иако су различите околности у Алепу у односу на Сребреницу - барем по томе што нема припадника УН у областима под опсадом - они који су преживели Сребреницу бесни су јер међународне снаге нису заштитиле цивиле који су опет на нишану.

Хасан сматра да постоји доста сличности између Сребренице и Алепа, а Би-Би-Си ту наводи да се према проценама УН у Алепу налази око 50.000 цивила чија судбина је под знаком питања.

Побуњеници који су против председника Башара ел Асада држали су источни део града од 2012. године. Међутим, велика офанзива сиријске војске, уз подршку руских снага из ваздуха, довела је до тога да побуњеници тренутно контролишу само 2,5 квадратна километра, пише Би-Би-Си.

Такође, УН наводи да је постоје релевантни докази о погубљењима 82 цивила, што сиријска влада негира. Становници Алепа кажу да се тела налазе на улицама и да се људи плаше да изађу да их склоне, истиче Би-Би-Си и додаје - нема хране, као ни лекарске помоћи за повређене, а многи су толико очајни да на друштвеним мрежама пишу опроштајне поруке.

"Људи у Алепу се осећају исто као ми. Осећали смо се напуштено, као да не припадамо овом човечанству. Нису нас третирали као људе. Стално понављамо 'никада више', али када дође до акције не учинимо ништа да спречимо такве ствари да се понове. Изгледа да свет није ништа научио. Живимо у модерном свету са технологијом и немамо никакве изговоре да кажемо 'не знамо'", каже Хасан.

Би-Би-Си ту преноси и причу Неџада Авдића који је са оцем, као и Хасан, такође у клони побегао у Тузлу. Побегао је у Сребреницу 1993. године када су му босански Срби у оближњем месту уништили кућу. Када је град пао 1995. године имао је 17 година.

Описујући ситуацију у којој се нашао, испричао је да се са око 2.000 људи предао Србима.
И Авдић прича да "види себе у сликама деце из Алепа".

"Надају се да ће им неко помоћи, али нада им је узалудна. Веома је могуће да ће Алеп имати исту судбину као Сребреница. Преживео сам геноцид, па дозволите ми да пошаљем поруку свету: Не дозволите да Алеп буде нова Сребреница", каже он.

Емир Суљагић је трећи саговорник Би-Би-Си. Имао је 17 година када је побегао из Братунца у Сребреницу 1993. године. Он не види разлику између Сребренице и Алепа, односно БиХ и Сирије.

"Реците ми шта је другачије", каже он.