Фијон: Обнова моћи Француске, сарадња с Трампом и Путином

Фијонова убедљива победа на изборима за председничког кандидата из редова главне опозиционе странке десно од центра, Републиканаца, прилично је ускомешала и француску и европску политичку јавност и зато што је он изричити противник сукобљавања Европе и НАТО-а с Русијом, а каже и да се "уопште не боји савеза Доналд Трампа и Владимира Путина, већ то сматра пожељним".

Његова визија Европске уније је више деголистичка "унија нација-држава" и сматра да нека суверена овлашћења са институција ЕУ у Бриселу делом треба да се врате на престонице држава-чланица.

Жели да ојача евро увођењем економске владе земаља које су укључене у јединствену европску валуту.

У неким освртима медија и аналитичара ЕУ, Фијону се приписује "наклоњеност према Русији", каже се да је он и "Путинов пријатељ" и у прилог тој тврдњи наводи да се бивши француски премијер у време председника Николе Саркозија доследно противио санкцијама ЕУ против Русије због украјинске кризе, сматрајући да је то неделотворно и штетно за обе стране.

Фијон је изјавио да је "Путин показао хладан, али ефикасан прагматизам у сузбијању терориста Исламске државе у Сирији" и сматра да се с Русијом мора тесно сарађивати да би се коначно уништило жариште исламског тероризма који из Сирије организује насиље по Европи и тешко дестабилизује цео Блиски исток.

Иако неки му приписују етикету да је "тачеријанац који воли Путина", Фијон сматра да се неконтролисана, масовна имиграција и с тиме повезани исламски тероризам могу победити само ако се Европа удружи с Америком и Русијом, баш као у борби против Хитлера у Другом светском рату.

Фијон је с тим у вези у септембру објавио позамашан политички есеј "Уништити исламски тоталитаризам" и тражи да се у Француској одржи саветодавни референдум око прихватања и расподеле избеглица, што је став који успоставља мост и према источним чланицама ЕУ које су против одлуке Европске комисије да све земље Уније морају прихватити обавезу о солидарном прихватању избеглица.

Шта је то тачно око "пријатељства с Путином", Фијон разјашњава да то "није питање пријатељства", наводећи да нема никаквих пријатељских веза с Путином, већ наглашава да то битно стратешко питање за Француску и Европу.

Предочава да би даље заоштравање односа и нестабилност Русије било опасно по интересе Француске, јер је Кремљ битан савезник у бици против исламског тероризма, а нека врста савезништва Париз-Москва-Вашингтон би омогућила да се Француска, ако не цела Европа, извуче и подјармљеног положаја у односу на САД и поврати снагу на светској позорници.

"Де Гол је разговарао и ушао у савезништво и са Стаљином да би се поразио нацизам", рекао је Фијон, сматрајући апсурдном према Русији јако одбојну политику владајућих француских социјалиста, посебно после недавног отказивања Путинове посете Француској.

Кандидат за председника Француске неувијено каже да зна да "Русија није нека демократија, да је Русија нестабилан, па и опасан режим - али је питање управо зато да ли треба и даље изазивати Русе, одбацивати сваки дијалог с њима и гурати их да све више буду насилни и све мање Европљани".

Фијон каже да, напротив, зато треба укинути санкције и сарађивати с Русијом, а сматра крајње лошим што је влада председника Франсоа Оланда поништила уговоре о испоруци већ плаћених војних бродова Мистрал Москви због украјинске кризе.

Каже да његово лично искуство као премијера показује да кад се "с Путином постигне договор, он то поштује".

Могући будући председник Француске, који по уставу има кључни уплив на деловање владе, жели да државне трошкове смањи за равно 110 милијарди евра, смањи прегломазну државну администрацију за 500.000 чиновника, незапосленост сведе на седам одсто и осетно смањи порезе на предузећа, у очекивању да се темељито покрене француска привреда.

Радна недеља би са 35 требало да се повећа на 39 часова, а доба за пензионисање мушкараца са 62 на 65 година, што ће му без сумње произвести велике проблеме с моћним француским синдикатима и партијама левице.