Дојче веле: Штајнмајер, политичар који се одувек држао председнички

Штајнмајер је заједнички кандидат његових Социјалдемократа, и хришћанских сестринских партија ЦДУ и ЦСУ.

Тако је Хришћанско-демократска унија Ангеле Меркел после дугог натезања подржала овог социјалдемократског политичара који је већ годинама један од најважнијих немачких функционера.

Штајнмајер је шеф дипломатије у великој коалицији и лице немачке дипломатије. При том је та функција само једна у низу оних на којима се налазио током последњих 20 година.

Био је министар у канцеларском кабинету, шеф посланичког клуба, министар спољних послова и кандидат за канцелара.

Дојче веле констатује да Штајнмајер има све што је потребно за председничку функцију.

Ужива велики углед, има дипломатско искуство, цене га у иностранству, решавао је многе кризе.

Анкете показују и да су му грађани наклоњени.

Штајнмајер је већ годинама један од најомиљенијих немачких политичара. У последњој анкети јавног сервиса АРД, 72 одсто испитаних грађана је било задовољно његовим радом.

Како оцењује Дојче веле, та омиљеност је свакако један од важних разлога због којих је после вишенедељног натезања на крају избор пао на њега. Други је што су се конзервативци уплашили да СПД не прогура свог или неког другог кандидата у договору са Зеленима и Левицом.

Многи посматрачи већ дуго говоре да је Штајнмајер, син једног столара из Северне Рајне Вестфалије, заинтересован за председничку фотељу.

Он се на својим многим путовањима - прелеће око 400.000 километара годишње - председнички и понашао, наводи тај немачки медиј, додајући да се увек залагао за договор, посебно када је реч о сукобу у Украјини.

Штајнмајер је тада помогао да се сукоб ублажи, а у томе је имао битну улогу његов пробрани речник. Утолико је чудније што је после избора Доналда Трампа за председника САД рекао да је он "проповедник мржње" - то не иде уз дипломату коме критичари замерају да је бирократски уздржан, напомиње Дојче веле.

Каријеру је почео уз канцелара Герхарда Шредера (СПД) чију је канцеларију водио још док је овај био премијер савезне покрајине Доње Саксоније.

Након што је СПД 1998. овлашћена да формира владу, Штајнмајер је постао државни секретар и касније министар у кабинету канцелара. Тако је доспео у политички центар збивања, а 2005. године је постао министар спољних послова велике коалиције са канцеларком Ангелом Меркел.

Штајнмајер је био вицеканцелар, а на изборима 2009. и кандидат СПД за канцелара. СПД је изгубила на тим изборима, што су многи тада објашњавали Штајнмајеровом отуђеношћу од грађана.

Штајнмајер се, у време новог издања велике коалиције, вратио на политичку сцену као министар спољних послова. Поред Ханс-Дитриха Геншера (ФДП) он је тако постао једна од најважнијих фигура немачке спољне политике протеклих деценија.

Рођен је 5. јануара 1956, у Детмолду у Северној Рајни Вестфалији а супруга му је судија Управног суда Елке Биденбендер са којом има ћерку.

Штајнмајер је као човек доспео у фокус јавности 2010. године када је направио паузу у политичким активностима као донатор бубрега својој тешко оболелој супрузи. То му је донело велико поштовање и признање у народу.

Чак и Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) за њега налази похвалне речи. Заменица баварског премијера, Илзе Ајгнер, назвала је Штајнмајера "добрим кандидатом".

Предводник ЦСУ у Европском парламенту Манфред Вебер рекао је да од Штајнмајера очекује континуитет.

"Немачкој је управно у садашњој ситуацији потребно јако вођство", поручио је Вебер.

Порука ових дана је да Штајнмајер треба да делује као фактор стабилности насупрот снагама нестабилности и нереда.

То је порука коју је послала и канцеларка лично.

Ангела Меркел је одлуку о кандидовању Штајнмајера за председника назвала "одлуком разума".

Вероватно је да ће већина Немаца подржати његову кандидатуру, а нема сумње да ће бити изгласан у Генералној скупштини, закључује Дојче веле.